Za očuvanje ruskih šuma zaintereosvan je čitav svet

Na inicijativu UN 2011. godina proglašena je Godinom šuma. Za Rusiju problem očuvanja šuma uvek je bio vrlo aktuelan. Ova tema nije nova. Ali požari neviđenih razmera, koji su besneli u nekoliko regiona zemlje prošlog leta, pokazali su da prilazi ka sprečavanju kataklizmi takve vrste i prevladavanju njihovih posledica treba da se izrađuju na principijalno novom, višem nivou. I u tom smislu inicijativa UN vrlo je važna.
 

Sada je pažnja sturčnjaka koncentrisana na proces obnove postradalih dobara. I po mišljenju naučnika, dati problem treba da se rešava kako na regionalnom, tako i na federalnom nivou. Po optimističkim ocenama, gubici koji su se desili u leto 2010. godine, ipak nisu kritični za rusko šumsko gazdinstvo u celini. Ove tačke gledišta pridržava se rukovodilac komiteta Saveta Federacije za prirodne resurse i zaštitu životne sredine Viktor Orlov:
 

Kod nas se u proseku svake godine izbacuje iz stroja dvesta hiljada hektara šume. Jednostavan proračun – to je od 200 do 600 stabala po hektaru. Tako u proseku ispada da je 50 miliona stabala izgorelo za vreme prošlogodišnjih požara. Ali u Rusiji svake godine sadi se otprilike ista površina. To je, naravno, malo, ali ipak... Kompenzovati novim sadnicama gubitke od prirodnih i tehnogenih kataklizmi za sada ne polazi za rukom.
 

Šumski požari bukte ne samo u Rusiji. Prošle godine oni su se desili u nekoliko evropskih zemalja, posebno jaki u Grčkoj i Portugaliji. Šuma je geografski pojam, on nema granice. I ako se dese požari u Rusiji, mogu da nastanu problemi u susednim zemljama, na primer u Finskoj. Zato je neophodna aktivnija međunarodna saradnja. Rsuija u okviru sklopljenih sporazuma sarađuje sa mnogim zemljama Evrope, Azije i Amerike. Dobru mogućnost za razmatranje problema i razmene iskustva daje pruža učešće u projektu Megaforestas. U njemu učestvuje 10 zemalja, na koje otpada 75% svih svetskih rezervi šume. To su SAD, Kanada, Rusija, Brazil, Kina, Australija, Indija, Indonezija, Kongo i Kamerun.
 

Šuma je ekološki ram čitavog sveta, kažu naučnici. Rusija čini petinu svetskih šuma, ona ima ogroman sirovinski potencijal. I od toga kako će se osećati šumska bogatstva, od toga kako će se ona koristiti, zavisi klima ne samo Rusije, već i čitavog sveta. Zato će 2011. godine, proglašene u UN za Godinu šume, tema obnove postradalih šuma, međunarodne saradnje u tom pravcu postati jedna od glavnih.