Konzul srpske ambasade u Rusiji – o građaninu Srbije povređenom prilikom terorističkog akta

Prema stanju u 16.00 po moskovskom vremenu Ministarstvo za zdravlje i socijalni razvoj RF saopštilo je za 13 stranih građana, povređenih u toku terorističkog akta na Domodedovu. Među njima je građanin Srbije Milorad Miljković koji živi u Moskvi. Posle tragedije na aerodromu on je hospitalizovan u Prvoj gradskoj bolnici. Danas je pacijenta posetio konzul ambasade Srbije u Rusiji Milan Milošević, sa kojim je dopisnik Glasa Rusije razgovarao telefonom.
 

On se oseća  veoma dobro, pogotovo posle toga kakav je šok juče preživeo. Njegove povrede nisu teže prirode. On ima otvoreni prelom desne ruke, unutrašnji prelom iste te desne ruke, povređenu nogu i povređeno desno oko. Jutros rano izvršena je operacija ruke i noge, te povrede su sanirane. Na svu sreću, povrede oka nisu teže prirode. Ima samo, da kažem, neke manje povrede šrapnela iznad desnog oka i ispod desnog oka. Tako je, sa samim okom je sve u redu, što je jako dobro. On se dobro oseća, dobro je raspoložen, porodica je sa njim, žena i ćerka. Prema procenama lekara, on bi treba da bude u bolnici na lečenju još tri nedelje.

Kako je saopštio konzul, juče uveče porodica srbskog državljanina trebalo je da doleti na Domodedovo iz Crne Gore, on je krenuo da ih dočeka:

On ništa nije video u smislu da je zapazio neko čudno ponašanje ili video, na primer, neke  ostavljene stvari. Tako on je jednostavno ušao u zgradu i krenuo ka toj tabli, gde je informacija, da vidi kad sleće avion. I u tom trenutku je došlo do eksplozije. Kaže da je bilo strašno, da je veliki broj ljudi oko njega ležao mrtav, da su bile odsečene ruke i noge, da je strašan prizor bio. On je smogao snage i pored tih povreda ustao i sam otišao do medicinskog punkta na aerodromu, gde mu je ukazana prva pomoć. I odakle je posle prebačen u bolnicu. On je veoma veliki šok preživeo. Ali znate, on je čekao svoju porodicu, i za njega je glavno bilo da su oni u redu. I on, kad je video svoju ženu i svoju ćerku posle određenog perioda, kaže, da mu je mnogo lakše bilo, da ga onda više nije interesovalo ni kakve su povrede, da li su lakše, teške- A njima je najvažnije bilo da je on ostao živ.

Da li je pomoć koju su pružili ruski lekari bila blagovremena i kvalifikovana?

Da. Mi smo se interesovali kod njega, kakav je tretman u bolnici i da li mu je pružana adekvatna pomoć. Rekao je da je sve u najboljem redu i da je izuzetno zadovoljan tretmanom u bolnici, gde se sad nalazi, u Prvoj Gradskoj bolnici, da je osoblje jako dobro, da se brinu o njemu, da mu ukazuju pomoć. Tako da nikakvih problema nema. To su isto potvrdili i članovi njegove porodice – i supruga, i ćerka.