U sećanje na prvog predsednika Rusije

Ural, zavičaj Borisa Jeljcina, izabran je za mesto održavanja jubilarnih svečanosti, kojima Rusija namerava da obeleži 80 godina od rođenja svog prvog predsednika. Tokom godine ovde će se odvijati izložbe, konferencije, koncerti i festivali. Spomenik Borisu Jeljcinu u prestonici pokrajine, Jekaterinburgu, svečano će biti otvoren 1. februara, na njegov rođendan.
 

Spomenik visine 10 metara biće napravljen od nekoliko komada belog mermera, težine od po 15 tona. Autor, poznati ruski skulptor Georgije Franguljan, ovako je novinarima objasnio svoju zamisao: „To nije obelisk, već gromada, gromada u pokretu, kao što je bio Boris Jeljcin.“
 

Slična ideja je utkana u knjigu, koja će izaći iz štampe povodom jubilarnog datuma. Političku biografiju Borisa Jeljcina autori su nazvali „Čovek promena“. To je prva detaljna studija o ulozi koju je Jeljcin odigrao u novijoj istoriji Rusije, kaže istoričar Rudolf Pihoja.
 

Naziv koji je predložen za knjigu – „Čovek promena“ rodio se zbog toga što je Jeljcin zaista čovek s kojim su povezane promene. Čovek, koji je iskreno verovao u partiju, u ideale socijalizma – to je definitivno bilo tako – morao je da ponovo analizira svoje poglede i da se razvija u potpuno drugačijem političkom pravcu. Čovek, koji je svojevremeno radio na proširenju vlasti Sovjeta na kraju je morao da se uhvati u koštac sa Sovjetima. Čovek o kojem se govorilo da nikad neće otići s vlasti, da nikad neće predati vlast dobrovoljno, završio je svojim decembarskim govorom 1999. godine (...).
 

U ovom televizijskom nastupu uoči nove, 2000. godine Boris Jeljcin je objavio da napušta dužnost predsednika Rusije i predstavio je svog naslednika, Vladimira Putina.
 

Jeljcinova epoha od 1991. do 1999. godine ući će u istoriju kao vreme radikalnih reformi socijalno-ekonomskog i političkog uređenja Rusije. Sve reforme, kao što je poznato, ne donose samo dobro, već i iskušenja. Mnogi sugrađani ne mogu da oproste prvom predsedniku Rusije konačni raspad Sovjetskog Saveza, odicanje od kursa socijalizma i „šok-terapiju“ povezanu s prelaskom na novi politički smer. Međutim, niko ne može da ospori da je to bio istaknuti političar i čovek, koji je posedovao retku ličnu hrabrost i snagu.
 

Poređenje glavnih dostignuća i neuspeha Jeljcinove epohe sa sadašnjom situacijom u Rusiji, označavanje perspektiva budućeg razvoja ruske države u svetlosti političkog nasleđa Borisa Jeljcina – jeste zadatak međunarodne konferencije, koja će biti otvorena u Moskvi 2. februara i postati jedan od ključnih događaja jubilarnog programa.
 

Na konferenciji će učestvovati veliki ruski i inostrani naučnici, predstavnici organa najviše državne vlasti Rusije, istaknuti političari, preduzimači i publicisti.