Zapad i njegov kostur u ormanu

Referat švajcarskog pravobranioca Dika Martija parlamentarna skupština SE prošlog utorka je odobrila bez pogovora. Odlučeno je da se započne međunarodna istraga zločina kosovskog režima – ubistava i kriminalne trgovine ljudskim organima. Radi toga, istina, pravnik je morao da preživi mnogobrojne napade na pres-konferenciji i u razgovoru sa političarima: navodno, malo je dokaza. Pitanja su se vratila kao bumerang samim kritičarima. Zašto ste, zanimao se on, sve to vreme ćutali? Zašto se vaš politički oportunizam ispostavio za vas važniji od pravednosti i elementarnih ljudskih prava koja neprestano reklamirate u svojim govorima? Odgovor nije usledio. Ne čudi: teško je priznati da je upravo Zapad radi raskola Srbije odgajio sopstvenog izopačenika i mafijozu, a svetu premijera Hašima Tačija? Sitauciju komentariše magistar istorijskih nauka Sergej Guk sa nemačkim ekspertom Ekartom Špoom i direktorom Instituta za strateške ocene Sergejom Oznobiščevom.

Postoji neželja zapadnih političara da uzimaju u obzir činjenice koje protivreče njihovoj ustaljenoj tački gledišta. Zapad je polazio od jednostranog prilaza: za sve su krivi Srbi. Činjenice koje potkrepljuju drugu tačku gledišta nisu se prihvatale. I čak takav autoritet kao Karla del Ponte nije mogla da deluje na proces donošenja odluka.

Veliki političar ne može da prizna grešku. To je ono što sada vidimo. Ali ipak dešavanja svedoče da čak i u velikoj politici pre ili kasnije sve postaje javno. Mislim da će stvar doći do nečega poput Međunarodnog tribunala.

Ekart Špoo, izdavač nemačkog lista Osecki, ranije predsednik Saveza novinara NEmačke, sa mišljenjem Oznobiščeva je solidaran. Srbija, glavna žrtva rata protiv Jugoslavije, treba da bude glavni krivac. Tako je poželeo NATO. Ni o čemu tako ne sanjaju agresori kao da izbrišu užase iz sećanja naroda, nastavlja publicista. Najveću klanicu na Balkanu u oktobru 1941. godine priredile su nemačke trupe. Za nekoliko sati ubili su 7000 ljudi, slali na streljanje čitave razrede zajedno sa nastavnicima. Ko u Nemačkoj zna za to? Ko zna da su spomenik sećanja na žrtve zločina srušili za vreme NATO bombardovanja 1999. godine? Ko zna da je Srbija prošlog veka tri puta podvrgavana napadu upravo nemačkih trupa? To, kako danas govore, nije tema.

Karla del Ponte pre dve godine stidljivo je pokušala da izvuče kostur iz NATO ormana, ali dobila je packu, a kostur su gurnuli dublje. Ali on je ispao u svoj svojoj neuglednosti. Danas se neko od evropskih političara teatralno užasava zverstava kosovske kriminalne mafije. Prave se kao da do nedavno ništa nisu znali o delovanju monstruma, ljubimca na Zapadu. Ni za masovna politička ubistva, bezbrižnu korupciju, trgovinu narkoticima i ljudskim organima. Najvažnije da Tači, koga finansira i snabdeva CIA, ispravano ispuni ulogu garanta stabilnosti na Kosovu. Krojio je po svom krivičnom šnitu. Potpuna tišina oko onoga što se dešavalo sasvim je odgovarala NATO apostolima ljudskih prava. A za SAD to je bila i mogućnost da naprave još jednu vojnu bazu na Balkanu.

Tači i Norjega, Pinoče, Samosa, Sadam Husein i ugandski diktator Idi Amin – svi oni su bili, a neko je i ostao blizak saveznik SAD. Da li je slučajno nastala upravo takva galerija portreta?