EU uvela sankcije protiv Belorusije, ali nije spalila mostove

EU zabranila je ulazak na svoju teritoriju za 158 visokih beloruskih činovnika, uključujući predsednika zemlje Aleksandra Lukašenka. Uporedo sa tim ministri inostranih poslova EU rešili su da ostave vrata za dijalog sa Minskom otvorenim.
 

Još dan pre inauguracije Aleksandra Lukašenka, 20. januara, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao da se protiv Belorusije usvoje stroge sankcije. Motiv: nedemokratski izbori i žestoka dejstva protiv opozicije. Poslanici su pozvali da se ne ostane na zabranama viza, već i da se zamrzne finansijska pomoć koju Minsk dobija linijom MMF i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.
 

Istovremeno ministri inostranih poslova EU, koji su se okupili u ponedeljak u Briselu, rešili su da ipak ne spaljuju sve mostove. Oni su dopustili ministru inostranih poslova Sergeju Martinovu i potpredsedniku vlade Sergeju Semašku ulazak na teritoriju EU. O ekonomskim sankcijama za sada nema reči. Same po sebi sankcije ne predstavljaju veliku pretnju po Lukašenka. Za godine uprave on je izradio prilično stabilan imunitet na ovakva dejstva. Pa i Zapad priznaje da su pokušaji pritiska na Minsk malo efikasni. Beloruskim političarima mnogo je važnije da očuvaju svoje pozicije unutar zemlje, nego da reaguju na ograničenja koja uvodi Zapad.
 

Eksperti ipak smatraju da će posle decembarskih događaja Lukašenko morati da revidira strategiju odnosa kako sa EU, tako i sa Rusijom. Ako je ranije Minsk mogao da sprovodi određeno cenkanje u odnosima sa obe strane, sada će to biti teško činiti, smatra zamenik direktora Instituta za političke tehnologije Aleksej Makarkin.

Kada Lušašenko ponovo počne nekako da manevriše i da govori Rusiji: gledajte, ja ću otići na Zapad, sad će mu takav argument teško proći, zato što je Zapad ztvoreio mogućnosti kontakata za njega. A Rusija sa druge strane odlično to razume i ja mislim da ako ona bude išla u susret Lukašenku, onda u zamenu za konstruktivne ustupke sa njegove strane. Tačnije sada njegovim avansima i obećanjima niko ne veruje. Zato u tom smislu za Lukašenka su se mogućnosti za igru, za takvo aktivno manevrisanje naglo smanjile.
 

Odnosi sa Rusijom takođe nisu bezbrižni. Moskva je prilično jasno stavila do znanja Lukašenku da ga ne smatra nedodirljivim. Svi ekonomski problemi koji su nastali u odnosima dve države prošle godine u svakom trenutku mogli su da dobiju političku obojenost. Tako da je beloruski predsednik dobio iz Moskve prilično konkretni signal. Rusija je priznala rezultate izbora, ali sada će Lukašenko morati da navikne na situaciju kada će zahtevi koje postavlja Rusija u zamenu za materijalnu podršku biti stroži. A ozbiljni konflikti sa Moskvom prete ne samo beloruskoj privredi, već i ličnoj vlasti Lukašenka.