Globalna trka za Arktik

Pod polarnim ledom koji se topi nalazi se 25 odsto svetskih rezervi nafte, prirodnog gasa i retkih ruda – kalaja, mangana, nikla, olova, platine i dijamanata

Arktička groznica trese zemlje severne hemisfere. Posle spektakularne ruske ekspedicije na dno okeana, ispod Severnog pola, kada je na dubini od 4261 metra pobodena ruska zastava od nerđajućeg titana sve okolne zemlje šalju ekspedicije, ili planiraju slanje specijalnih timova, ne bi li dokazali da se Arktički areal nadovezuje na njihovo kopno – da bi stekli pravo na eksploataciju basnoslovnih prirodnih bogatstava.

U utrobi podvodnih planinskih masiva Arktika – u trenutku su oklopljeni debelim slojevima polarnog leda, ali, sa globalnim otapanjem, doći će na red pitanje njihove eksploatacije – nalazi se 25 odsto svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa, velike zalihe retkih ruda, poput kalaja, mangana, nikla, olova, platine i sirovih dijamanata.

Shodno procenama naučnika da bi pomenuta prirodna bogatstva mogla da budu dostupna za eksploataciju oko 2040. godine, za arktičke teritorije nadmeću se, uz Rusiju, Kanada, SAD i skandinavske zemlje. Sve zemlje argumentuju na, kako se u medijima ironično primećuje, „foklandski” način. (Argentina je osamdesetih godina prošlog veka pokušala da preuzme Foklandska ostrva – koloniju Velike Britanije u Južnom Atlantiku, argumentujući da su ona povezana podvodnim masivom sa argentinskim kopnom, prema tome, deo njene teritorije).

Ruski naučnici ukazali su na povezanost podvodnog brdskog masiva Lomonosov u severnom polarnom moru sa ruskim kopnom. Na osnovu te geografske činjenice, Moskva planira da postavi zahtev Ujedinjenim nacijama da do 2010. godine prizna njeno pravo na dve trećine svih arktičkih teritorija, uključujući i Severni pol. Sa druge strane, Kanađani su istakli da će na osnovu ruske inicijative biti primorani da podstaknu reviziju međunarodnih ugovora iz 1982. godine, kojim se zemljama koje se graniče sa Arktikom dozvoljava privredna eksploatacija tih regija do maksimalno 320 kilometara udaljenosti od njihovog kopna.

Pod plaštom ekološke zaštite regije, Kanada je juče pokrenula inicijativu za proširenje njenih severnih teritorija za 5400 kvadratnih kilometara u pravcu pola. Na čelo propagandne mašinerije stao je premijer Stiven Harper, tvrdeći da Kanada polaže pravo na Arktik na osnovu geografskih činjenica, ali i na osnovu izražene ekološke svesti i spremnosti da preuzme odgovornost za očuvanje netaknute prirode: „Želimo da sačuvamo ovu regiju za naredna pokolenja, ne samo ona, kanadska, već i za naraštaje čitavog sveta.”

Nešto manje agresivno, čini se manje i sebično, juče je iz norveške luke Tromze krenula kombinovana dansko–švedska polarna ekspedicija. Skandinavski naučnici ističu da je cilj njihove šestonedeljne ekspedicije da se utvrdi koga, pod morem, povezuje Lomonosovski masiv. Ovakav poduhvat mogao bi da ide naruku Rusiji, ali i Skandinavcima – ukoliko bi se dokazalo da je, uz rusko kopno, i ostrvo Grenland povezano sa Lomonosovskim lancem, Danci bi stekli pravo na svoj deo Arktika i na udeo u njegovoj eksploataciji.