Nova antiruska kampanja na Kavkazu

Vašington će pomoći Tbilisiju da ubedi svet da je „vinovnica“ konflikata Gruzije s Abhazijom i Južnom Osetijom – Rusija. Ovim se bavi američki fond „Nasleđe“, koji se svojom ratobornom pozicijom odlikovao još u vreme hladnog rata. To je saznao „Glas Rusije.“

Informaciono-propagandna kampanja obećava da će biti velikih razmera. Sledeće godine fond namerava da u SAD održi niz konferencija i oredi nagrade za naučna istraživanja i snimanje dokumentarnih filmova o Rusiji i „raspirivanju“ konflikata i o položaju izbeglica u Gruziji. Američka misija će između ostalog, obuhvatiti i građane Južne Osetije i Abhazije. Tako se planira osnivanje nevladinih organizacija, blogerskih i studentskih grupa antiruskog usmerenja. Za „potkrepljivanje“ njihovog rada aktivisti fonda nameravaju da angažuju poznate političare i društvene pregaoce iz Gruzije i SAD.

Američka spoljna politika na postsovjetskom periodu je i dalje krajnje aktivna, uveren je poznati politikolog Adžar Kurtov.

Amerikanci sprovode liniju propagiranja interesa, koja su povezana s njihovom hegemonijom. Ne samo uz pomoć zvaničnih državnih institucija, već i u razvijenoj mreži nevladinih organizacija, kao što je fond „Nasleđe“. I ova politika daje opipljive rezultate. Kad američki volonteri preplave malu zemlju i ciljno utiču na umove novinara, biznismena i političke elite, kao i širokih slojeva stanovništva, to daje efekat. Često perforira um, usađuje u njega vrednosti, od kojih Vašington ima koristi, i koji se razilaze s nacionalnim interesima ove ili one države. U Gruziji se to videlo prilikom pripremanja „revolucije ruža“, kad su radnici američkih specijalnih službi dane i noći provodili u vladinim kabinetima. Sadašnja politika nastavlja isti ovaj pravac. Amerikanci javno nisu priznali Gruziju za agresora protiv ruskih mirotvoraca u avgustu 2008. godine. I sad pokušavaju da rehabilituju režim Mihaila Sakašvilija rukama nevladinih fondova, a ne zvaničnih lica. Zato što bi drugačije Moskva upitala koliko je iskrena američka politika restartovanja odnosa s Rusijom.

Po svemu sudeći, planovi Amerikanaca su krajnje „nadahnuli“ gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija. Indirektno svedočanstvo za ovo su njegovi nedavni, još jedni u nizu, ispadi protiv Rusije. Podsetićemo da ju je Sakašvili uporedio s krokodilom, koji je spreman da proguta „slabu žrtvu“ – Gruziju. Međutim, ovo poređenje više pristaje agresivnoj politici same Gruzije prema njenim susedima, koje je Moskva uzela u zaštitu. Još jedno svedočanstvo o aktivizaciji antiruske politike Tbilisija jeste obnavljanje rada „Prvog informativnog kavkaskog kanala“ na ruskom jeziku, koji može da se prenosi ne samo na Kavkazu i u zemljama postsovjetskog prostora, a i u drugim regionima, već i u drugim regionima sveta. Po nekim podacima, kanalom rukovode Amerikanci, a program se odvija preko evropskog satelita. Televizijski resurs može postati instrument u rukama gruzijskih vlasti za „ispiranje mozgova“ i „tačno“ osvetljavanje politike Sakašvilija. Nije slučajno što je u svom prvom intervjuu za ovaj kanal gruzijski lider ponovo optužio Rusiju za imperijalističku okupacionu politiku i izjavio da će „organske teritorije Gruzije“ – Abhazija i Južna Osetija – biti vraćene. Sasvim je moguće da su pojava kanala i razvoj delatnosti fonda „Nasleđe“ karike istog lanca.

Istaći ćemo da se podgrevanjem antiruskih raspoloženja u regionu ova organizacija nipošto ne bavi slučajno. U samim SAD ona se često naziva ratobornom. Na primer, poznati američki stručnjak Vilijem Hartung ističe da su u periodu pripreme za ratifikaciju novog rusko-američkog Sporazuma o SNO aktivisti „Nasleđa“ podgrevali antirusku histeriju i bili radikalni protivnici potpisivanja ovog strateškog dokumenta. A početkom 70-ih godina prošlog veka fond je neposredno učestvovao u formiranju „Reganove doktrine“, koja je dovela do trke u naoružanju i krajnjeg zaoštravanja sovjetsko-američkih odnosa.