Ruski paviljon na venecijanskom bijenalu: obnova istorijske pravde

Kustosi i koordinatori ruskog paviljona na najvećem paviljonu savremene umetnosti  - Venecijanskom bijenalu, koje će biti otvoreno u junu, predstavili su u Moskvi projekte odabrane za učešće, kao i njihove autore.

Drugog juna, na dan otvaranja Ruskog paviljona, pred publikom će biti predstavljeni radovi jednog od upečatljivih predstavnika moskovskog konceptualizma Andreja Monastirskog i njegove grupe Kolektivna dejstva. Komentarišući izbor upravo ove figure, poznate među ljubiteljima savremene umetnosti, kustos Ruskog paviljona, nemački profesor Boris Grojs primetio je: Ne planiramo da epatiramo publiku, mameći je na izložbu tehničkim fokusima. Želimo da obnovimo istorijsku pravdu.

Hladni rat je podelio Evropu na dva dela – seća se Boris Grojs, govoreći o sredini prošlog veka. U Rusiji se nije znalo šta se dešava na Zapadu. Na Zapadu nisu znali za umetničke procese u Rusiji. Tako ovaj paviljon predstavlja gest preduzet u cilju integracije i sinhronizacije ruske istorije umetnosti sa međunarodnom, tvrdi Boris Grojs. Sada u svetskoj umetnosti postoji vrlo moderna praksa: naziva se partipativnom umetnošću, tačnije umetnošću koja uvlači veliki broj učesnika i publike u neki dugotrajni proces. Andrej Monastirski počeo je da se bavi time zajedno sa drugim učesnicima Kolektivnih dejstava već od 70-ih godina! Tako da je za mladu generaciju on u izvesnom smislu važna figura, i ne samo u Rusiji, već i na Zapadu. Dela Monostriskog su pre događaji, sižei, zato je u njihovoj prezentaciji neizbežna dokumentacija koaj registruje ove događaje.

Projekat Ruskog paviljona u potpunosti odgovara paroli aktuelnog Venecijanskog bijenala – Iluminejšns. To u širokom smislu označava osvetljavanje procesa u svetskoj umetnosti, prosvetljenje u oblasti načina samoizražavanja aktualnog umetnika. Ali bijenale nije smotra sasvim novih dela, to može biti i retrospektiva. Po pravilu, nacionalni paviljoni se daju jednom ili dvojici umetnika, poznatim u svojoj zemlji. I na izložbu radova Andreja Monastirskog Ministarstvo kulture RF izdvaja 10 miliona rubalja ili 250 hiljada evra. To nije najveći deo troškova koji će biti potrebni, kako samtra koordinator Ruskog paviljona, poznata galeristkinja Stela Kesaeva.

Za sada se izrađuje koncepcija Ruskog paviljona i njegova priprema, zato ne možemo da kažemo koliko će tačno on koštati. Venecija je nepredvidljiv grad! – uzvikuje Stela Kesaeva.

Sam Ruski paviljon, podignut 1914. po projektu čuvenog ruskog arhitekte Alekseja Šuseva, kako uveravaju organizatori, u dobrom je stanju. I prvi put od 1993. godine, tačnije od trenutka obnove učešća Rusije na venecijanskom bijenalu, niko od umetnika se ne žali na to da izgled tog objekta ne odgovara savremenoj umetnosti.