Dobrota ima razne likove

Detetu je hitno potrebna skupa operacija... Dečiji dom nema dovoljno igračaka... A maloj seoskoj školi potrebni su kompjuteri za učenike... Na ove i druge molbe odazivaju se ljudi koji nisu ravnodušni, koji su spremni da pruže ruku onome kojima je pomoć potrebna. 17. febuara na inicijativu međunarodnih dobrotvonih organizacija obeležava se Dan spontanog ispoljavanja dobrote.

Dobrotvorna delatnost u Rusiji ima davnašnju istoriju. Prvo su centri dobrih dela bili manastiri: oni su pružali utučište siromašnima i bolesnima – u njima su gradili bolnice i azile, učili pismenosti. Brigom o onima u nevolji brinula se država. Veliku pomoć pružala je ne samo carska porodica, već i trgovci i inteligencija. Do početka 20. veka u Moskve je postojalo 628 dobrotvonih ustanova. Posle Oktobarske revolucije ova tradicija je prekinuta i preporođena je tek u novoj Rusiji, 90-ih godina. Sada u zemlji radi na hiljade organizacija za pomoć. One pomažu da se leče deca, da se pruža briga starcima ili da se realizuju socijalni i obrazovni projekti. Poslednjih godina aktuelan je problem migranata: iz okolnih zemalja i drugih stranih zemalja u Rusiju dolaze ljudi u potrazi za boljim životom. Često su to izbeglice iz zona socijalnih i oružanih konflikata. Preko 20 godina podržava ih komitet Građanska pomoć. Organizacija pruža pridošlicama medicinske usluge, pomaže im da nađu posao. O tome govori rukovodilac dobrotvorne organizacije Svetlana Ganuškina.

Dobrota je dobra stvar. Ona se odražava pozitivno i na onog ko je ispoljava i na onog kome je ispoljena. U svakoj civilizovanoj državi treba da postoje dobrotvorni fondovi i organizacije. To su organizacije koje pokrivaju sobom, svojom delatnošću one sfere društvenog života koje ne obezbeđuje sasvim država. Mislim da je to vrlo važno.

Alkoholizam i narkomanija – još jedan je akutan problem savremenog društva. Ne može svako otvoreno da govori o svom problemu, da ode kod stručnjaka, pa i lečenje često nije jeftino. Tu je potrebna pomoć dobrotvora, uveren je predsednik fonda Ne alkoholizmu i narkomaniji Oleg Zikov.

Za 20 godina postojanja fonda formiran je čitav svet ozdravljenja. Osnova tog sveta su grupe samopomoći Anonimni alkoholičari i narkomani. A fond je pomagao da objasni društvu da su takve grupe efektivne i vrlo važne. I danas na desetine hiljada ljudi u čitavoj zemlji ide u te grupe i stiče moralno zdravlje i ljudsku sreću.

Dobrotvorna delatnost ne mora uvek da bude nešto masovno. Dobra dela može da izvrši svako. Neko može da pričuva dete komšinici, neko da ode u prodavnicu da kupi namirnice za stariju osobu ili da pomogne invalidu da pređe uicu. Čak jednostavno da se osmehne prolazniku – takođe je vrlo dobro. Treba da se trudimo da budemo dobri prema svima, uvereni su osnivači Dana dobrote - bezgranično i nesebično. A reči čuvenog američkog pisca Marka Tvena mogle bi da postanu deviza praznika: Dobrota je ono što može da vidi slep i da čuje gluv.