Jezik – apsolutna vrednost čovečanstva

Raznovrsnost jezika planete isto tako se nalazi pod pretnjom nestanka, kao i raznovrsnost predstavnika biljnog i životinjskog sveta. Kako bi se situacija spasla, UNESKO je utvrdio Međunarodni dan maternjeg jezika. On se obeležava 21. februara u znak sećanja na događaje od pre pola veka. Tada su u Daki, današnjoj prestonici Bangladeša, od policijskih metaka poginuli učesnici demonstracija u odbranu maternjeg jezika bengali. Oni su zahtevali da se on prizna za jedan od zvaničnih.

Danas u svetu postoji oko 7000 jezika, ali njihova količina naglo se smanjuje. Vrlo je verovatno da će do kraja 21. veka polovina nestati. Prognoza je sasvim realna: po podacima statistike, svakog meseca nestaju dva jezika. I ako je u početku dvadesetog veka vladalo mišljenje da jezici manjina koče progres, sada su ljudi shvatili koliko je važno sačuvati ih, kaže lingvista, šef laboratorije za automatizovane leksikografske sisteme Moskovskog državnog univerziteta Olga Kazakevič.

Naša civilizacija izgrađena je na kulturnoj i jezičkoj raznovrsnosti. Jezici nisu samo sredstvo komunikacije, već i čuvari kulture, tradicija i mudrosti mnogih generacija. Ne samo zato što su stvoreni tekstovi na tim jezicima, u kojima se ova mudrost čuva, već i zato što u svojoj strukturi jezik nosi izvesnu koncentraciju pogleda na svet. Čovek gleda na svet kroz prizmu svog jezika. Svaki jezik pruža mogućnost da se pogleda na njega na nov način. I nestankom nekog jezika gubimo neku sliku sveta.

Samo u Evropi oko 50 jezika je na ivici nestanka. U Rusiji su na redu na desetine. Po podacima UN, od 40 jezika starosedelačkih malobrojnih naroda Severa, Sibira i Dalekog Istoka, polovina je u opasnosti. I mada niko posebno ove jezike ne istiskuje, oni ne izdržavaju konkurenciju državnog jezika. Pošto su praktično sve sfere delatnosti: obrazovanje, poslovna komunikacija, sredstva masovnog informisanja – vezane za ovaj jezik. Za male jednostavno nema mesta, podvlači Olga Kazakevič.

Postoji veliki broj jezika kojim govori sasvim malo ljudi: od nekoliko ljudi, do nekoliko desetina ili stotina. U prvom redu to se tiče jezika koji nemaju reprodukciju – deca više ne govore na tim jezicima. Jezici su već prestali da se prenose u porodici, zato što starija genracija umire, a sa njom i jezik.

U Rusiji je usvojen federalni namenski program pomoći starosedelačkim malobrojnim narodima Severa. Ona predviđa uvođenje netradicionalnih formi obuke: porodične škole u tundri, nomadske razrede, letnje semestre – kako bi deca nomadskih naroda mogla da dobiju obrazovanje na maternjem jeziku. Izdaju se specijalni udžbenici i knjige, zbornici nacioalnog folklora. Stvorene su TV i Radio stanice koje emtuju na jezicima naroda Hanti, Mansi, Komi, na nenecskom, tuvinskom, hakaskom, jakutskom. U federalnom zakonu O jezicima naroda Rusije rečeno je: Jezici naroda RF nacionalno su blago države. A zato za svaki mali jezik moramo da se borimo svim mogućim načinima.