Istorija u rukama manipulatora

25. februara se navršilo 90 godina od dana formiranja Gruzijske SSR. Tog dana boljševici su uz pomoć Crvene armije svrgli menjševike i uspostavili sovjetsku vlast. U poslednjih 70 godina u Gruziji uz najaktivnije učešće ruskih inženjera i radnika bila je sprovedena industrijalizacija, stvorene su čitave industrijske grane. Republika je postala jedna od najprosperitetnijih teritorija SSSR. Međutim akutelni gruzijski parlament je prošlog leta doneo odluku prema kojoj se 25. februar u zemlji obeležava kao Dan sovjetske okupacije.

Odnosi Rusije i Gruzije imaju bogatu vekovnu istoriju. Prve političke i kulturno-ekonomske veze između Gruzije i Kijevske Rusije uspostavljene su još u 12. veku. Do 17. veka odnosi dve pravoslavne države su nosili redovni i tesni karakter. Gruzijski upravitelji su se više puta obraćali Rusiji sa molbama za vojnu pomoć u borbi protiv Irana i Turske. A 1782. godine car Iraklij Drugi obratio se carici Jekaterini Drugoj sa molbom da uzme Gruziju pod pokriviteljstvo Rusije. Skoro dvadeset godina kasnije Iraklijev naslednik zamolio je ruskog cara Pavla Prvog da pripoji Gruziju Rusiji.

Istoričari ističu da je pridruživanje Rusiji osiguralo Gruziji vojnu zaštitu i snažan podticaj za ekonomski razvoj. Politička trvenja unutar Gruzije bila su prevladana, a veze Gruzijaca sa Rusima i drugim narodima Ruske imeperije postale su duboke i višestrane. I čak i svojetski period gruzijske istorije, bez obzira na nedostatke režima, ne mogu se nazivati crnom mrljom. Faktički one je bio nastavak vekovnih odnosa dve zemlje. Posle raspada SSSR i sticanja nezavisnosti, što je donelo Gruziji ekonomsku i socijalnu destabilizaciju, mnogobrojne konflikte, Rusija joj je pružala pomoć. U tom periodu među zemljama delovalo je skoro sto međuvladinih sporazuma.

Ipak aktuelne gruzijske vlasti cinično prećutkuju pravu istoriju odnosa dve države, pokušavajući da zabiju još jedan klin među narodima, manipulišu istorijskim terminima i činjenicama.

Svi dobro pamte istoriju i znaju kako se razvijao SSSR, ističe generalni direktor Instituta za istraživanje konfliktnih situacija Tengiz Begišvili.

Ali iz nekog razloga gruzijsko rukovodstvo je zaboravilo šta se dešavalo u odnosima Gruzije sa Turskom, Iranom, Mongolima, Persijcima. Ko sve nije napadao Gruziju. Jedino što je sada važno za Saakašvilijev režim jeste istupati protiv Rusije. Tobože ona je okupator, agresor. I sećaju se 1921. godine, i čega se sve ne sećaju. Samim tim sve više pogoršavaju odnose Rusije i Gruzije. Umesto da misli kako da obnovi odnose sa Rusijom, sa Abhazija, sa Osetinima, režim se sve više i više od toga udaljava. Ništa dobrog Gruziji to neće doneti.

Od sada 25. februara u Gruziji se spuštaju državne zastave na pola koplja, proglašava se minut ćutanja za žrtvama takozvane sovjetske okupacije. Očigledno po zamisli autora ove predtave, novi memorijalni datum treba da odvuče pažnju stanovnika zemlje od kolosalnih problema, koje osećaju u svakodnevnom životu. Svoje sistemske greške u spoljnoj politici, ekonomiji, socijalnoj sferi, zvanični Tbilisi još jednom pokušava da otpiše na spoljnog neprijatelja – Rusiju. Međutim nezavisna anketiranja pokazuju: tri četvrtine Gruzijaca želi obnovu dobrosusedskih, konstruktivnih odnosa sa Rusijom.