Aleksandar Makedonski: pirovi osvajača

Aleksandar Makedonski čudio je savremenike i potomke. Ogromna država koju je stvorio rodila je novu helensku civilizaciju. Ostavila su osvajanja Aleksandra Velikog i trag u istoriji kulinarstva. Upravo njemu Evropa duguje poznanstvo sa mnogim do tada nepoznatim voćem. Posle Aleksandrovih pohoda sa Istoka u Grčku i Italiji dovezene su kajsije. Iz Indije u Sredozemno more dovezli su limun. I prvi evropljani koji su videli banane, bili su, očigledno, ratnici armije Aleksandra Makedonskog, koji se upoznao sa nepoznatim voćem za vreme indijske kampanje 327. godine pre naše ere.

Sam mladi car Aleksandar odlikovao se, ako je verovati antičkim autorima, krajnje suzdržanim odnosom prema hrani. Obično je Aleksandar počinjao dan time što je prinosio žrtvu bogovima, a posle toga je doručkovao sedeći. Na odmorištima car se kupao ili mazao telo, za to vreme pitao je one koji su naređivali kuvarima i pekarima da li je pripremljeno sve što treba za ručak. Bivalo je već kasno i mračno kada je Aleksandar, ležeći na sofi, pristupao ručku. Za vreme trpeze car je ispoljavao neverovatnu brigu o onima koji su sa njim ručali i pažljivo je posmatrao da niko ne bude zanemaren ili uvređen.

Ručkovi koje je priređivao Aleksandar uvek su bili veličanstveni i troškovi na njih su se uvećavali zajedno sa uspesima. Upravo zbog strasti Aleksandra Makedonskog ka pirevima, stekao je reputaciju čoveka koji voli vino. Ali antički istoričari su uveravali da je u stvari na piru Aleksandar više razgovarao nego pio i svaki pehar je prati dugim govorom. Pa i pirovao je samo onda kada je imao mnogo slobodnog vremena. Posle pira Aleksandar se kupao i spavao često d podne, a ponekada je provodio u postelji čitav naredi dan.

Ali očigledno Aleksandar Makedonski nije uvek bio suzdržan u vinu. Carev drug, filozof Anaksarh na carskom piru je jednom podigao pehar sa vinom i rekao da od njega može da umre čak bog – tako je on aludirao na to da neumerenost Aleksandra, koji je pretendovao na božansku prirodu, šteti njegovom zravlju.

Za vreme pireva hvalistavost cara osvajača postajala je nesnosna. On se i sam beskrajno hvalio i željno slušao reči laskavaca. Na jednom od pirova car se posvađao sa svojim starim drugom Klitom, bacio na njega jabuku i krenuo da traži mač. Bez obzira na to što su drugove razdvojili, pir se ipak završio tragedijom: Aleksandar je ubio kopljem Klita.