Satelit oseća zemljotres

Međunarodni aviokosmički sistem za globalni monitoring koji je predložila Rusija moći će da upozorava pojedine zemlje i u celini međunarodnu zajednicu na potencijalno opasne situacije. Za ovaj projekat već se zainteresovalo 11 zemalja.

Svi podaci o predstojećim ili započetim elementarnim nepogodama, na primer, zemljotresima, šumskim požarima, cunamiju, tehnogenim havarijama ili čak mogućim padovima asteroida stizaće sa satelita, specijalnih aviona, kopnenih predajnika, sredstava navigacije i veze. Ovi raznovrsni signali treba da se stiču radi obrade u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim kriznim centrima. Pri otkrivanju opasnsoti oni će slati upozorenje, između ostalog strukturama UN, koje mogu da organizuju transportne koridore za evakuaciju stanovništva i da upućuju pomoć u potrebne regione.

Najvažniji deo međunarodnog aerokosmičkog sistema globalnog monitoringa biće postojeći resursi navigacije i veze, uključujući ruski Glosan i američki Dži Pi Es, kao i kopene mreže za obaveštavanje o zemljotresima i cunamijima – to je preko 20 000 predajnika.

Monitoringom Zemlje iz kosmosa baviće se sateliti opremljeni telekamerama, radarima i spektrometrima. U prvoj fazi već postojeći, a dalje će biti potrebni kosmički uređaji specijalno usmereni na otrkivanje ranih znakova geofizičkih i meteoroloških događaja. Do kraja godine Rusija zajedno sa Belorusijom izgradiće mali satelit takve serije Sojuz-Sat-O.

Sada Rusija izrađuje međunarodni patent za sistem globalnog monitoringa. Ruski patent je već dobijen, njegov vlasnik je centar Hruničeva. Ideja stvaranja sistema naišla je na podršku na jesenjem sastanku šefova kosmičkih agencija u Vašingtonu, između ostalog od strane šefova NASE i Evropske kosmičke agencije. Ipak poslednja reč ostaje na parlamentarcima, koji treba da odobre izdvajanje sredstava. Biće potrebne 22 milijarde dolara. Ako se one nađu, do 2017. godine zemljina kugla će biti obuhvaćena jedinstvenim informacionim prostorom bezbednosti. Suma na prvi pogled gigantska, ali za prevladavanje posledica elementarnih nepogoda bilo je potrošeno mnogo više.