Zapad se sprema na rat sa Libijom

Na Bliskom Istoku je Dan gneva. U velikim gradovima Jemena, Iraka, Jordana narod okupljen na trgovima izražava svoje nezadovostvo režimima. U Libiji, gde su protesti odavno prerasli u masovni konflikt, avijacija Moamera Gadafija je obnovila bombardovanje luke Marsa el Brega, jednog od naftnih centara zemlje. Pobunjenici se takođe pripremaju na pohod na Ras-Lanuf i susednji Sirt. Situacija je toliko usijana, da će mali potres biti dovoljan da poljulja čitav region.

Gadafi obećava da će u slučaju direktnog mešanja spolja podići na borbu čitavu zemlju i da će iskoristiti sva sredstva da ne dozvoli okupaciju.

Oružani sukobi i Libiji opasni su time što mogu da se pretvore u dugotrajni građanski rat. Ovo je izjavio predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. I strani vojno-politički pritisak može da dovede samo do progoršavanja problema sa kojima se suočava stanovništvo zemlje. Takvog mišljenja su i Saudijska Arabija, i Nemačka, i Turska. Predsednik Vencuele, vrlo udaljene od Libije, Ugo Čavez, predložio je da se formira međunarodna posrednička komisija za regulisanje situacije. Njegovu inicijativu skeptično su primili u Vašingtonu. Predsednik SAD Barak Obama bez pardona je izjavio da Gadafi mora da ode.

Između ostalog, to je iz oblasti teorije, pošto pobunjenici, podstaknuti mišljenjem SAD, odbijaju da idu na pregovore sa vlastima Libije. Komentira glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčneko.

U svom neprihvatanju mirnih planova regulisanja krize pobunjenici se oslanjaju na Zapad. SAD, Francuska i Velika Britanija zauzeli su stav usmeren na vojno mešanje, koje svakim danom postaje sve verovatnije. Uzimajući u obzir značajnu vojno-pomorsku grupaciju SAD koncentrisanu nesporedno pored obala Libije, kao i premeštanje britanskih bombardera u region, možemo da smatramo da je priprema vojne operacije započela. Ali kako bi međunarodna zajednica povoljnije prihvatila ovu operaciju, demonizuje se lik Gadafija.

Zapadni mediji saopštavaju o hiljadama poginulih u toku sukoba opozicije sa vladinim snagama Libije. Govori se o humanitarnoj katastrofi u zemlji i na granicama. 80 hiljada ljudi, 140 hiljada, 200 hiljada – broj izbeglica auvećava se tako brzo da izaziva sumnje u verodostojnost, ističe rukovodilac Centra za arapska i islamska istraživanja Intituta za Istok RAN Aleksandar Filonik.

Meni se čini da cifru od 200 hiljada ljudi treba proveriti, zato što je sasvim nedavno bio mali broj izbeglica. Vrlo brzo raste tempo stizanja libijskih građana na granicu. Ali u svakom slučaju svi oni su koncentrisani na granici sa Tunisom na vrlo nevelikoj, lokalizovanoj teritoriji. U principu kada bi međunarodna zajednica brzo pružila pomoć, ovaj problem bi mogao da se reši u toku 5-7 dana. Govoriti o tome da je na toj teritoriji započela humanitarna katastrofa za sada je, čini mi se, neosnovano.

Eksperti izvode zaključak da sličnim saopštenjima Zapad priprema javno mnjenje za spoznaju svrsishodnosti, čak neophodnosti stranog vojnog mešanja.