Ne hlebom jednim

Kroz nekoliko godina čovečanstvo može da se suoči sa realnom glađu. Klimatske anomalije već su dovele do deficita prehrambenih proizvoda. Situaicju pogoršava demografski faktor – do 2025. godine stanovništvo planete će skočiti sa aktuelnih 6 do 9 milijardi ljudi. Eksperti konstatuju: ako se tržište hrane ne bude transformisalo, cene mesa i žiratica će skočiti do neviđenih visina, i hrana će postati nova nafta. U vezi sa tim neki naučnici pozivaju svet da kardinalno revidira svoj racio.

Sad u uslovima nedostatka prehrambenih resursa, resursi treba da postanu insekti. Do takvog zaključka došli su holandski eksperti. Prema njihovim istraživanjima, punopravna zamena za meso kao glavni izvor belančevina mogu da budu crvi i skakavci. Insekti su izvor i drugih hranljivih elemenata, dodaje zamenik direktora Instituta za ishranu RAMN Aleksandar Baturin.

Osim belančevina ima i drugih važnih komponenti. Na primer, to čime je pokriven insekt jeste hranljivo vlakno hitin, koje normalizuje rad želudca i creva. Kada se hitin na odgovarajući način obradi, on može da se koristi.

Insekte u takvom svojstvu, za sada neobičnom za nas, koriste u Centralnoj Americi, Australiji, Africi i Jugoistočnoj Aziji. Na primer, na Tajlandu mogu da se probaju gusenice sa bambusa i duda, vodene bube i svici.

Kako smatraju eksprti, za ishranu u pojedinom vidu može da se koristi preko 1500 vrsta insekata. I samo 10-12 vrsta sisara. Uvesti novu naviku u čitavom svetu, u Rusiji između ostalog, pitanje je od nekoliko godina, uveren je restoranski kritičar Dmitrij Aleksejev.

U narednih 10-15 godina, mislim, videćemo sasvim drugačiju sliku. Već sada u zapadnim zemljama, u SAD, jela od insekata ulaze u ishranu. Postoje čak i internet-sajtovi na kojima se prodaju konzervisani skakavci, pčele, pauci. To je vrlo ispravna ishrana u suštini. Ona se i u Bibliji pominje, kada su u pustinji jeli skakavce koje je poklonio sam Bog. U našim severnim širinama mogu se jesti pčele.

Ipak za sada čak u zemljama gde insekti u meniji nisu retkost, prednost se daje drugim namirnicama. Tako u Kini u poslednjih 30 godina potrošnja mesa je porasla u proseku dva puta. A u celini na planeti više od jedan i po put.

Ipak eksperti su jedinstveni u svojim prognozama – pred opasnošću od gladovanja, čovečanstvo će morati da se pomiri sa perspektivom da jede insekte. Oni navode ovakav primer: još 80-ih godina u SAD ribna odeljenja bila su smeštena u najneprimetnijim delovima supermarketa. Danas suši i druga japanska jela od sirove ribe predstavljaju svakodnevnu hranu u čitavom svetu.