Rusija je pouzdan energetski partner Evropske Unije

„Evropljani su se našli pred izborom – ili pouzdano snabdevanje energentima iz Rusije, snabdevanje koje je predvidivo decenijama unapred, ili partnerstvo, možda ponekad s izvesnim prednostima, sa zemljama s nestabilnim političkim režimima,“ izjavio je Valerije Jazev, zamenik port-parola Državne dume (donjeg doma ruskog parlamenta), predsednik Nadzornog saveta „Ruskog gasnog društva“ u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“. Ove reči Valerija Jezeva se direktno odnose na situaciju, koja je nastala usled okolnosti u Severnoj Africi i u vezi s isporukom energenata iz ovog regiona u Evropu. U vezi s tim uloga Rusije kao proverenog i pouzdanog isporučioca ugljovodonika u Stari svet raste više puta. Kao i uloga energetskog dijaloga između Rusije i Evrope, smatra Valerije Jazev.

Smatram da je danas glavni rezultat (našeg) energetskog dijaloga koji de-jure traje preko 10 godina, a de fakto i preko 45 godina, -  njegova neprekidnost i otvorenost, - nastavio je Valerije Jazev. Danas najoštrija tema ostaje uvođenje trećeg energetskog paketa. O njemu ćemo sad malo popričati, ali u većim razmerama želimo da ga razmotrimo 19. maja u Berlinu, pri čemu će prvi put gasni dijalog Rusija-Evropska Unija, koji traje već šest godina biti održan u različitim formatima – prvo će uslediti susret poslanika Državne dume i Bundestaga, a zatim ruskih parlamentaraca i članova Evropskog parlamenta.

Po rečima Valerija Jazeva u poređenju s 2007. godinom godišnja potreba za uvozom prirodnog gasa u Evropi, ako se pridržavamo mirnog scenarija razvoja, porašće do 2035. godine za oko 120-150 kubnih metara. I bez obzira na to šta se o tome diskutuje, Evropa od toga ne može da pobegne. Ove količine odgovaraju kapacitetima dva nova ruska sistema za transport gasa – Severnog i Južnog gasnog toka.

Ako se uzme istorija isporuke ruskog prirodnog gasa u Evropu od skoro pola veka, - kaže Valerije Jazev, - može se videti da se stabilnost i pouzdanost naših isporuka stalno podvrgava iskušenjima i to pre svega od strane Evropske komisije. Rusija strpljivo savladava ova iskušenja, jer je i sama zainteresovana za prisustvo na evropskom energetskom tržištu.

Odnedavno neki evropski lideri i političari pokušavaju da smanje rusku isporuku energenata, kladivši se na južni Mediteran. „I šta je od toga ispalo? Da li današnji složeni događaji  Severnoj Africi, na Bliskom Istoku mogu da utiču na energetska tržišta u basenu Sredozemnog mora, između ostalog, na evropsko?“

Mislim da je još rano da se o tome govori, - rekao je on. – Evo, bukvalno pre mesec dana sam bio u Minhenu na konferenciji o energetskoj bezbednosti. Tamo su bili i Klinton, i Merkel i Kameron i još lideri 16 država. I ocenjujući situaciju došli su do zaključka da je zasad još uvek vrlo teško proceniti vremenski faktor i razmere događaja. Tim pre zato što protestni procesi stalno zahvataju nove i nove zemlje. Evropljani su se našli pred izborom – ili pouzdano snabdevanje energentima iz Rusije, snabdevanje predvidivo decenijama unapred, ili partnerstvo možda ponekad s izvesnim prednostima, sa zemljama s nestabilnim političkim režimima. Evo, na primer, Evropljani se zalažu za gasovod Nabuko, koji će proći po delu teritorije Turske, koju kontrolišu Kurdi. A ko može garantovati da se Kurdi sutra po ugledu na Libiju neće dići u borbu protiv vlasti u Ankari? Rusiji „revolucije u boji“ ne prete i verovatno je bolje poslovati s njom nego sa zemljama, koje su pune naboja političkih kataklizmi.