Zapadna koalicija premašila svoja ovlašćenja u Libiji

Jedinstvo međunarodne antilibijske koalicije je pod znakom pitanja. Deo njenih učesnika došao je do zaključka da vojna dejstva koja se realizuju protiv Libije izlaze van okvira mandata SB UN.

U subotu i nedelju vojni brodovi SAD i Velike Britanije, koji se nalaze u Sredozemnom moru, nanosili su raketne napade po libijskoj teritoriji. U nedelju im se pridružila avijacija atnilibijske koalicije. Objekti bombardovanja su bili sredstva PVO i radari za rano upozoravanje, vojni aerodromi, libijske kopnene trupe. Liga arapskih država, koja je nedavno podržala uvođenje zone zabranjene za letove iznad Libije, osudila je vojnu operaciju međunarodne koalicije. Po mišljenju generalnog sekretara Lige arapskih država Amra Muse, avionski napadi napuštaju okvire misije, za koju je molila regionalna organizacija, i vode gubicima među civilima. Sada se prate drugi zadaci, a ne uspsotavljanje zone zabranjene za letove iznad Libije, izjavio je Amir Musa, i zatražio od koalicije izveštaj o operaciji u Libiji.

Da podsetimo da u je rezoluciji 1973, koju je usvojio SB UN, bilo reči o uspostavljanju zone zabranjene za letove iznad Libije, ne više od toga. Masovna bombardovanja libijskih objekata omogućavaju da se zaključi da koalicija prati sasvim druge ciljeve, tačnije smenu režima u Libiji, smatra Vitalij Naumkin, direktor Instituta za orijentalistiku RAN.

Mnogi o tome direktno govore – kako bi se razrešila krizna situacija, treba ukloniti Gadafija. Tako smatra i niz arapskih država. Između ostalog Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar, koji bespogovorno podržavaju dejstva koalicije. Danas se sve opaske o kojima se govorilo, očigledno vide. Zato je teško prognozirati dalji razvoj sitaucije u Libiji.

Najverovatnijim ekspert smatra dve varijante. Prva pretpostavlja da će razaranje vojnih komponenti libijske infrastrukture i slabljenje armije naterati Moamera Gadafija da sedne za pregovarački sto i da na kraju krajeva odustane od vlasti. Druga varijanta je prelaz konflikta u dugotrajnu fazu, kada će snage verne libijskom lideru pribeći taktici vođenja partizanskog rata.

Pri tome autori oba scenariju uzimaju u obzir čisto libijske faktore. Ali postoje opšti arapski, koje teško da treba ignorisati. Nastavak vojne operacije protiv Libije može da radikalizuje raspoloženja u arapskom svetu i da stvori podlogu za dolazak islamskih ekstremista na vlast.

Zato Rusija uporno poziva zapadne države da prekinu nerazumnu primenu sile. Moskva je ubeđena: izlaz iz libijskog konflikta može biti samo jedan – prekidanje krvoprolića i početak dijaloga među samim Libijcima.