Panično dugme demokratije

Vlasti SAD priznale su da se bave informaciono-tehničkim naoružanjavanjem aktivista protestnog pokreta u zemljama sa autoritarnim režimima.

Stejtdepartment SAD preko pomoćnika Hilari Klinton priznao je: vlasti SAD pomažu aktivistima opozicionih pokreta u zemljama sa antidemokratskim režimima s tačke gledišta Vašingtona. Reč je ne samo o finansijskoj, već i tehničkoj podršci. Po rečima saradnika Stejtdepartmenta Majkla Poznera, specijalno angažovane firme prave priloge za mobilne telefone. Oni pomažu protivnicima vlasti da šifruju SMS poruke i elektronsku poštu, da zaobilaze ograničenja dostpua opozicionim sajtovima na Internetu. Ekspert u oblasti kompjuterskih tehnologija Vadim Basin ističe da je pravljenje takvih programa za mobilne telefone, uzimajući u obzir današnju raznovrsnost, vrlo teško i skupo.

Za svaki operacioni sistem svake vrste mobilnog uređaja treba napisati svoj specijlizovani program: za Epl, za Android, za Vindous Mobajl, za Simbian kompanije Nokia. A zatim to treba staviti u svaki uređaj.

Poseldnja razrada američkih programera dobila je naziv Panično dugme. Ovaj prilog u slučaju pretnje vlastniku omogućava da se jednim pritiskom na dugme svim članovima podzemlja pošalju upozorenja o opasnsoti, posle čega se sve informacije sa telefona uklanjaju nepovratno brzo. To treba da liši specijalne službe dokaza i dostupa tajnim podacima opozicije. Koliko je revolucionera u zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike poslednjih meseci već koristilo taj program – vlasti SAD ne govore. Zato su novinari utvrdili: od 2008. godine Stejtdepartment je potrošio na stvaranje sličnih priloga najmanje 50 miliona dolara. Između ostalog, za Amerikance su to dugoročne investicije, koje će se isplatiti u slučaju prevrata i dolaska na vlast demokratskih, i, naravno, proamerički raspoloženih stanaka, ističe profesor Instituta za orijentalistiku RAN Vladimir Sažin.

Više puta, na primer, SAD su izdvajale milione dolara za podšku informacionog rada u korist opozicionih snaga u Iranu. I, naravno, u rukama SAD i nekih zemalja Zapada postoje mediji koji se neposredno bave informaciono-propagandnim radom za stanovništvo tih zemalja gde po mišljenju SAD nema demorkatije. U istim tim SAD traže načine da zaobiđu ograničenja koja uvode vlasti drugih zemalja za dostup Itnernetu.

Same SAD tvrde da samo pomažu opoziciji da se efikasno bori za svoja prava. Eksperti su između ostalog uvereni: to je samo mali deo ledenog brega one uloge koju su odigrali Amerikanci u revolucijama u arapskim zemljama. I sve manje slučajna deluje činjenica da su osnovnu ulogu u tim događajima imale društvene mreže Fejsbuk i Tviter. Jednom reči, njih u SAD odavno smatraju mal te ne strateškim resursima.