START-3: korak u nenuklearnu budućnost

Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja može da postane tačka oslonca na putu ka nenuklearnom svetu. Tako ruski i američki eksperti komentarišu START-3 uoči prve godišnjice postojanja istorijskog dokumenta. Predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama potpisali su ga u Pragu 8. aprila 2010. godine.

Novi sporazum nalaže stranama da redovno razmenjuju podatke o svojim strateškim snagama, kao i da obaveštavaju jedni druge o promenama njihovog stastava, strukture i lokacije. Osim zvanične razmene podataka, START-3 daje pravo parterima da izvode provere strateškog naoružanja suprotne strane na licu meta. Istina, broj takvih provera u poređenju sa START-1 značajno je smanjen.

Prvi put strane su bile dužne da pružaju jedna durgoj informaciju 45 dana posle razmene ratifikacionih povelja, što je obavljeno 5. februara 2011. godine. Ipak američki Centar za smanjenje nuklearne opasnosti predao je ruskoj strani podatke o stanju strateških nuklearnih snaga SAD već 20. marta. A 22. marta dobio je podatke od ruskog Nacionalnog centra za smanjenje nuklearne opasnosti.

Šta više, održane su i prve provere na mestima gde je locirano naoružanje. 18. marta Amerikanci su dopustili da ruski stručnjaci izvedu pregled teškog bombardera B-1B na vojnoj bazi u devis-Montani. Ovi avioni se više ne smatraju nosiocima strateškog nuklearnog naoružanja, tako da se formalno ruska strana upoznala sa preradom bombardera u nenuklearni, kako bi se on isključio iz reda strateških nosača prema START-3. Sa svoje strane, Rusija je pokazala američkoj delegaciji najvoniju mobilnu interkontinentalnu balističku raketu RS-24 Jars, sa deljivom glavom.

Sudeći po akcijama Moskve i Vašingtona, dogovor je zaista povoljan za obe strane. Između ostalog, bivši direktor za pitanja odbrambene politike Nacionalnog saveta bezbednosti SAD Stiven Andersen ističe da je START-3 učinio put ka nenuklearnom svetu jasnijim. Sada se to čini sasvim realnim i mogućim.

U ocenama je suzdržaniji zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu. Ipak strane prilično oprezno prilaze ideji bitnog smanjenja svojih nuklearnih potencijala, ističe Pavel Zolotarev.

Što se tiče daljeg približavanja ka potpunom uništavanju nuklearnog naoružanja, to je, naravno, vrlo dalek cilj. Za sada se može samo postavljati najbliži zadatak: da se za nas ovaj sporazum ne ispostavi poslednjim između Rusije i SAD. U mnogome to će zavisiti od toga kako budu nađena kompromisna rešenja o sistemu PRO. Ako PRO ne bude usmerena na dostizanje jednostranih prednosti, dalje kretanje unapred je nemoguće.

U svakom slučaju, početak je označen. Prve uzajamne posete vojnih eksperata biće izvedene u aprilu. To će značiti konačno stupanje START-3 na snagu. Analitičari su jedinstveni u jednom: sporazum će se nesumnjivo pozitivno odraziti na stratešku stabilnost i na opštu klimu rusko-američkih odnosa.