Rusija će pomoći sunarodnicima rečju i delom

Rusija će formirati Fond podrške sunarodnicima u inostranstvu. On će početi sa radom 2012. godine.

Ruskih sunarodnika je vrlo mnogo – 35 miliona ljudi po čitavom svetu, to je četvrt stanovništva same Rsuije. Ruska dijaspora u svetu stoji na drugom mestu posle kineske, i to pri tome što je Kineza deset puta više. Danas Moskva čini odlučne korake za njihovu konsolidaciju, uspostavlja tesne veze sa ruskim dijasporama u većini država, istakao je Aleksandar Čepurin, nastupajući u Savetu Federacije.

Malobrojne zemlje pružaju svojim stranim zajednicama materijalnu pomoć. Većina zemalja upravo računa da će dijaspora pomagati svojoj istorijskoj domovini. Sada Moskva čini još jedan korak usmeren na podršku i zaštitu prava i interesa sunarodnika u inostranstvu. Doneta je odluka da se u te svrhe formira specijalni fond, za koji se izdvaja 150 miliona rubalja.

Pomoć sunarodnicima u inostranstvu jedan je od prioriteta ruske spoljne politike. Glavni zadatak je osigurati uslove u kojima bi ruskofonski građani iz raznih zemalja mogli da koriste sva prava i slobode u skladu sa opštim svetskim standardima, da očuvaju kulturnu i duhovnu samosvojnost i veze sa istorijskom domovinom. Domovina treba da primi one koji žele da žive kod kuće, kaže Aleksandar Čepurin.

Ove godine Rusija očekuje već 25 hiljada ljudi. Ako se nastavi rad u tom pravcu, rešavajući pitanje osiguranja posla i stanova, broj sunarodnika koji se vraćaju u domovinu će se meriti desetinama hiljada. Samo pre nedelju dana na ruski Daleki istok doputovalo je 23 ljudi iz Bolivije. U naredna dva meseca očekujemo još 45 sunarodnika iz ove loatinoameričke zemlje.

Rad sa ruskim dijasporama vodi se u mnogo pravaca. Danas im Moskva pruža značajnu humanitarnu pomoć. Ali to je malo. U poslednje vreme iseljenici iz Rusije suočavaju se sa ozbiljnim problemima, rekao je predsednik Saveta Federacije Sergej Mironov.

Zna se da se emigranti iz Rusije ponekad suočavaju sa ozbiljnim problemima, a ponekada sa pojavama diskriminacije. Na veliki odjek je naišla situacija vezana za kršenje prava dece iz mešovitih brakova i njihovih roditelja, sa neosnovanim sudskim gonjenjem ruskih građana. Postojali su slučajevi kada su se sunarodnici u inostranstvu našli u opasnosti zbog političkih kriza. Osim toga, bez obzira na preduzete mere, u nizu država za sada ne polazi za rukom da se zaustavi istiskivanje ruskog jezika iz sfere obrazovanja i kulture, svakodnevnog života.

Sve to potvrđuje neophodnost aktivnijih ofanzivnih dejastava države i društva na zaštiti intresa naših sunarodnika, istakao je Sergej Mironov.

Pojam sunarodnik tumači se prilično široko. To nisu samo oni koji su Rusi po nacionalnosti. To su ljudi vezani za Rusiju etničkim, kulturnim, istorijskim, duhovnim vezama, koji osećaju potrebu da održavaju kontakte sa istorijskom domovinom. Takav dijalog se vodi stalno, a u poslednje vreme uzlaznom linijom. Danas, u suštini, Rusija prelazi na novi nivo saradnje sa dijasporama – od deklaracija do provesionalne ciljane podrške sunarodnicima.