Zapadne agente privlači Sibir

Interesovanje stranih specijalnih službi za ruske vojne, ekonomske i političke tajne raste. Pokušavajući da dobiju pristup ruskih državnim tajnama, agenti koriste najsavremenije tehnologije, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije. Upozorenje je izrečeno na vanrednom savetovanju koje je Nikolaj Patrušev održao u utorak u sibirskom gradu Tomsku.

Zaštita informacija od nedozvoljenog pristupa u državnim i resornim sistemima – tako je bila formulisana jedna od tema sastanka. To što je on održan u Sibirskom federalnom okrugu nije slučajno: ovde je koncentrisano mnoštvo preduzeća i ustanova, čija delatnost predstavlja državnu tajnu. A napori koji se preduzimaju u regionu radi osiguranja informacione bezbednosti nedovoljni su, istakao je SB. I uzimajući u obzir sve veću aktivnost stranih specijalnih službi odlučeno je da se preduzmu dodatne mere.

Da podsetimo da je u poslednje vreme Zapad optužio Moskvu za preveliku revnost ruske agenture. Posebno je glasno odjeknulo u štampi otkrivanje čitave grupe ruskih obaveštajaca prošlog leta u Americi (među njima najupečatljiviji Agent 90-60-90 Ana Čapman). Ipak bilo bi naivno misliti da američke i evropske specijalne službe sede skrštenih ruku ili da se samo „štite“. I njihova aktivnost je direktno vezana za sve veću ulogu Rusije na međunarodnoj sceni, istakao je u intervjuu za Glas Rusije profesor, ekspert za konkurentsko izviđanje Jevgenij Juščuk.

Svaka država ima tajne koje čuva. Jedina mogućnost da se ove tajne saznaju je da se pošalju pravi špijuni, koje šalju državne specijalne službe. Rusija igra određenu ulogu na međunarodnoj sceni – u najmanju ruku u svom bližem okruženju. Rusija ispoljava svoje interese u Arktiku. Naravno, naše potencijalne prijatelje zanimaju mogućnosti, planovi, sve ono što se određuje zakonom o državnoj tajni.

U veku visokih tehnologija informacije pokušavaju da se izvuku ne samo metodima koje je proverio Agent 007. Kako je istaknuto na savetovanju u Tomsku, za prošlu godinu je samo u sibirskom okrugu fiksirano preko 18 000 kompjuterskih napada, uključujući pokušaj otimanja ili blokiranja informacionih resursa. Prema rečima Nikolaja Patruševa, takva dejstva predstavljaju društvenu opasnost, često ih izvode organizovane kriminalne grupe. Pa i kvalifikacija hakera je sve veća. Naravno, državne tajne se ne čuvaju na kompjuterima koji imaju izlaz na internet. Ipak određeni podaci se mogu dobiti iz pregovora ili prepiske saradnika ustanova. Kako ističu eksperti, razvoj kibernetičkog oružja za sada pretiče razvoj metoda zaštite (zakon je između ostalog pravedan za svako oružje). Na to kako bi se smanjila ova razlika treba da budu usmereni napori stručnjaka.