Evropa: oproštaj od mita?

Komentarišući karakter sastanka italijanskog premijera Silvija Berluskonija sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem u Rimu, italijanska La Stampa primetila je sa ironijom da se suština samita sastojala u stvaranju „privida jedinstva“ koje je u stvari nemoguće. Ali ko šta govorio, strana koja je izgubila jeste sama Evropa, rezimirao je list.

Podloga napetosti koja se pojavila između Francuske i Italije zbog problema izbeglica sa severnoafričke obale dobro je poznata. Kao što su i prognozirali neki eksperti, pariskom gostu je pošlo za rukom da raspoloži domaćina susreta da da saglasnost na promenu Šengenskog sporazuma. Reč je između ostalog o obnovi pasoške kontrole na granicama i jačanju mera bezbednosti u slučaju vanrednih okolnosti.

Ako se složimo sa La Stampom, u Rimu je zaista bio postignut samo privid jedinstva. Čuvena solidarnost o kojoj poslednjih godina neumorno govore lideri EU, ispostavila se, kako sada vidimo, mitom. Podloga za nove konflikte posle rimskog samita nikuda nije nestala. Hiljade izbeglica će i dalje čekati rešavanje svoje sudbine na žalosno čuvenom ostrvu Lampeduza. Samo njih same nigde ne čekaju, bez obzira na sva uveravanja u vernost idealima evropske demokratije.

Anketiranja koja su sproveli razni fondovi i univerziteti sa neobičnom permanentnošću svedoče o rastu nacionalističkih raspoloženja i ksenofobije u Evropi. Recimo, ideje odioznog stila Saracina u njegovoj skandaloznoj knjizi Nemačka samu sebe likvidira podržava preko 60% anketiranih Nemaca. Može se podsetiti na neuspeh politike takozvanog multikulturalizma, što su priznali nedavno nemački kancelar Angela Merkel, francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron. Ako su o reviziji kursa koegzistencije mnoštva kultura počeli da govore političari prilično suzdržani u svojim izjavama, eksperti izvode zaključak da to znači da je dati pravac međunarodne saradnje izgubio privlačnost.

Poznati politikolog, glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov smatra datu tendenciju prilično ozbiljnom za EU.

To je užasni neuspeh čitave evropske politike, govori ekspert. Odavno se govorilo o tome da je vreme da se u migracionoj sferi izradi koordinisana politika. O tome periodično govore, zatim sve utihne. Pojedine zemlje se plaše da ako bude postojala jedinstvena politika, na njih mogu da prebace neke dodatne obaveze. Neobično što Evropska komisija, koja bi tu trebalo da preuzme na sebe vodeću ulogu, ne izjašnjava se nikako. Tako da mi se čini da je to težak konceptualni problem za EU.

Evropska komisija je ipak podigla svoj glas. Zvanični predstavnik Evropske komisije Olivije Baji izjavio je da će 4. maja biti objavljen dokument sa izlaganjem mišljenja komisije povodom mogućeg usavršavanja Šengen sporazuma. Ali ničeg revolucionarnog tamo neće biti. A u međuvremenu eksperti predviđaju novi talas izbeglica iz Libije, bombardovanju je sada spremna da se pridruži Italija. Ispada da sama Evropa sve dublje sebe gura u migracionu omču, ne znajući kako da se odatle izbavi. Po rečima Fjodora Lukjanova, EU kao organizacija uopšte ne postoji u kontekstu libijske krize. Kao što postaje sada jasno, ni u kontekstu migracije.