Pregovori bez rezultata su već rezultat

Predstavnici Beograda i Prištine na odvojenim pregovorima sa “trojkom” međunarodnih posrednika (Rusija, SAD i Evropska unija) u Beču postigli su dogovor o tome, da se strane uzdrže od izjava i poteza koji bi mogli biti ocenjeni kao provokacija za proces određivanja statusa Kosova. I to je jedini rezultat održanih susreta. Uostalom, i to je već mnogo, pošto niko - ni učesnici u konfliktu, ni predstavnici “trojke”, ni posmatrači – nisu ni očekivali napredak na konsultacijama u Beču. A i može li biti napretka ako obe strane idu na pregovore sa pozicija “ni korak nazad”? Zašto je i uopšte potreban novi krug pregovora o statusu Koosva? Podsetimo da je novu etapu pregovaračkog procesa umnogome isprovocirala Moskva, koja je podržala Beograd i odbila da se razmatra novi nacrt rezolucije o razrešenju kosovskog problema, zasnovanog na planu specijalnog predstavnika generalnog sekretara OUN Marti Ahtisarija. Rusija je insistirala na traženju kompromisa između Srba i kosovskih albanaca i zamenu Ahtisarija kandidatom koji će biti spreman za nastavak pregovora. Inicijativu stvaranja “trojke”, čiji je zadatak započinjanje direktnog dijaloga između Beograda i Prištine, pokrenula je Evropska unija. I Rusiji i SAD je taj format odgovarao. Prioritetni zadatak za “trojku” jeste započinjanje pregovaračkog procesa. Zato se niko nije sekirao kada ni prva poseta “trojke” Balkanu početkom avgusta, ni pregovori u Beču nisu doneli nekakve rezultate u postizanju kompromisa među učesnicima konflikta. Tojest, u datoj etapi već je dobro što su strane spremne za dijalog, makar i ne direktni. Šta da se radi dalje? Već sada su očigledne razlike i između članova “trojke” i između Prištine i Beograda oko dva osnovna pitanja. Prvo – to je datum okončanja pregovora, a drugo – ostaviti za osnovu sređivanja Ahtisarijev plan koji odgovara kosovskim albancima, EU i SAD, a odbacuju ga Srbi i Rusija. Što se tiče datuma okončanja pregovora, predstavnici kosovskih albanaca (i u tome ih podržavaju SAD) smatraju, da tačka treba da bude stavljena 10. decembra 2007. godine. Toga dana “trojka” je dužna da podnese svoj izveštaj o toku pregovora na razmatranje Saveta bezbednosti OUN. Na osnovu toga ce se donositi odluka ili o produžetku pregovaračkog mandata “trojke”, ili neka druga, u zavisnosti od situacije. Međutim, ministar pravde kosovske pokrajinske administracije Junuz Salihaj već je izneo upozorenje, da ce posle 10. decembra Kosovo “početi funkcionisati kao nezavisna država”. Tu poziciju je oglasio i predsednik autonomije Fatmir Sejdiju. Po njegovom mišljenju, novi 120-dnevni napori treba da budu poslednji u procesu konačnog određivanja statusa pokrajine. Dalje odgađanje davanja Kosovu nezavisnosti biće kontraproduktivno – izjavio je on na putu u Beč. Istovremeno Rusija i Beograd naglašavaju, da vremenskih okvira u pregovaračkom procesu ne treba da bude. Na primer, premijer Srbije Vojislav Koštunica je, komentarišući pregovore u Beču, istakao da je značajan njihov kvalitet, a ne trajanje. Tim pre sto je 10. decembar tek samo datum podnošenja izveštaja “trojke”, i nigde nije fiksirano da pregovarački proces do tada treba da bude i završen. U Moskvi smatraju da se to može dogoditi tek nakon pronalaženja kompromisa među stranama. Uostalom, do tada je još daleko. Sve izjave kosovske delegacije uoči i po okončanju pregovora u Beču svodile su se na to, da je za njih pitanje o statusu Kosova odavno rešeno i da delegacija želi da sa Beogradom razgovara samo o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa. Sem toga, kosovski albanci nameravaju iskoristiti vreme određeno za pregovore kako bi na svoju stranu provukle zemlje koje se kolebaju, pored ostalog, Slovačku, Rumuniju i Grčku. Istovremeno, Beograd ne namerava da se odrekne značajnog dela teritorije koju smatra svojom i da Prištine na nezavisnost Kosova. Koštunica je već izjavio da vlasti Srbije razrađuju različite modele reagovanja za slučaj nepovoljnog po zemlju rešenja o buducem statusu Kosova, a zapravo – jednostranog proglašenja od strane lidera kosovskih albanaca nezavisnosti pokrajine. Koje su to mere – Koštunica nije precizirao pozvavši se na to da to ne bi bilo korektno u trenutku započinjanja pregovora u Beču. Na taj način, jedini rezultat od pregovora je to što se strane trude da budu uzdržane, mada i svaka na svoj način. Rad “trojke” se ipak nastavlja, a naredni susret sa delegacijama Beograda i Prištine održaće se u septembru u Njujorku, a o nečem konkretnijem moci ce se govoriti tek krajem novembra.