Pukotine na zajedničkoj evropskoj kući

Kalendar nas podseća da je 5. maja 1949. godine osnovan Savet Evrope. Upravo ovaj dan je postao „Dan Evrope“, koji se slavi svake godine, praznik mira i sloge. Mir zaista vlada na evropskom kontinentu, a sa slogom su stvari složenije. Zajednica od 27 država sve teže može da je uspostavi. Vreme samo zaoštrava probleme, na koje su se ranije zatvarale oči u ime velike ideje evropskih integracija. „Ideja je zaista velika, premda se ovaploćuje s protivrečnostima,“ smatra potpredsednik Centra za političke tehnologije Aleksej MAKARKIN:

S jedne strane, sasvim su očigledni pozitivni rezultati: ujedinjenje je postalo privlačno, kako za njegove učesnike, tako i za zemlje-kandidate za stupanje u EU – Hrvatsku, Srbiju i Albaniju. Na vrata kuca Ukrajina, shvatajući, naravno, da danas nema realne perspektive da ostane član evropske porodice. Bez obzira na globalnu krizu i druge potrese evropska valuta je opstala. Zemlje uspevaju da usaglase jedinstvenu ekonomsku politiku. Funkcionišu i opšti standardi prava čoveka. I premda je odnose prema Evropskom sudu i u samoj zajednici i u svetu različit, njegove odluke se bespogovorno ispunjavaju. Sve je to tako! Brine samo jedno – sve veća nesloga učesnika Evropske Unije i sveopšte nezadovoljstvo politikom jedinstvenog rukovodstva. Zemljama-donatorima je dosadilo da izvlače iz provalije slabe karike – Grčku i Portugaliju, u izvesnoj meri i Španiju. Svi se žale ba birokratske strukture EU, na nejasnu spoljnu politiku. Kažu, zašto je Sarkozi prvi „skočio“ na Libiju? Brine energetska bezbednost: da li će ozloglašeni Treći energetski paket pobrkati lončiće na tržištu Evrope? Ipak, glavni udarac zdanju evropskog doma zadao je problem migracije – konkreno nelegalna lica iz Severne Afrike. Šengenski sporazum se praktično nalazi u opasnosti. Evropska komisija je predložila da se privremeno vrati pasoško-vizna kontrola.

Međutim, ako se to ne učini, Evropu, pre svega Italiju, očekuje neminovna eksplozija. I tada svašta može da se desi. Radikalni desničari ionako već slave pobedu. Po anketama, francuski „Nacionalni front“ na čelu s Marin Le Pen (Marin Le Pen)  proći će u drugi krug predsedničkih izbora 2012. godine. U imućnoj Finskoj otvoreni nacionalisti iz partije „Pravi Finci“ osvojili su treće mesto na parlamentarnim izborima. I s kakvim „rezultatom“! Predsednici opština niza malih gradova u Češkoj ne žele da budu u susedstvu s Romima i nailaze na saosećanje građana. Netoleratnost skoro da postaje norma u EU.

Naravno, u Evropi ima mnogo problema, - nastavlja Aleksej MAKARKIN. Međutim, bilo ih je dosta i u prošlosti. Ceo 20. vek je prožet protivrečnostima između Nemačke i Francuske, Češke i Nemačke, Nemačke i Poljske, Mađarske i Rumunije, a da ne govorim o pojavama ksenofobije. U pitanju su sve sami konflikti. Ima ih i danas, ali ne možemo da ne priznamo da Zajednica pokušava da izgladi oštre uglove međunacionalnih, međudržavnih odnosa. I premda ne znam Evropljanina koji ne bi proklinjao EU zbog visokih potrošačkih cena, gubitka nacionalnog suvereniteta i poplave istih ovih migranata, niko ne želi da napusti jedinstvenu evropsku porodicu.

Dodaćemo, čak bez obzira na to što su se reviziji podvrgavali njeni osnovni postulati. Evropska Unija nije postala „savez ravnopravnih“, „dom, otvoren za sve“, što se u Rusiji, uzgred rečeno, često pominje.

U Rusiji postoje različiti pogledi, - ističe politikolog Aleksej MAKARKIN. Deo stručnog društva sanja o tome da vidi našu zemlju u sastavu ujedinjene Evrope. A ima i onih, koji u njoj vide realnu pretnju po bezbednost, čak manje u vojnom, a više u ideološkom smislu. Zato je vektor zvanične politike Moskve jasno definisam. S Evropskom Unijom treba održavati tesne odnose i sarađivati. Da li je Rusija zainteresovana za jedinstvenu i integrisanu Evropu? Nesumnjivo! Mnogo je lakše dogovoriti se s takvim partnerom nego s 27 njegovih članova ponaosob.

Kao primer Aleksej MAKARKIN navodi zaključke pregovora o uvođenju bezviznog režima s EU. Težak put se prevladava korak po korak. Međutim, on je ubeđen: od 2015. godine Rusi i Evropljani će jedni kod drugih dolaziti bez viza.