Prognozeri zemljotresa

Ruski i strani stručnjaci će  zajedno proučavati  predznake zemljotresa.  S evropske strane će u projektu učestvovati Nemačka, Italija i Turska, kao  asocirana članica  će  istupati SAD preko NASA i Grčka. Kompanija Ruski kosmički sistemi, Institut primenjene geofizike Fedorov i Institut zemaljskog magnetizma, jonosfere i širenja radiotalasa Puškov zastupaju rusku nauku.

Još 2006. godine kompanija Ruski kosmički sistemi sagradila je na ostrvu Sahalin niz kopnenih stanica radi monitoringa jonosfere. Naučnici su istraživali promene u tom gornjem sloju atmosfere, koje  je izazivala seizmička aktivnost. Od tog vremena  su ruski sateliti uspevali više puta da fiksiraju aktiviranje jonosfere uoči zemljotresa.  7 sati pre prvih truseva u Japanu su naučnici  otkrili takve anomalije nad mestom buduće nepogode.

Ruskim stručnjacima nije bilo jasno šta da se radi s takvim informacijama. Prognoziranje trusa, polazeći samo od monitoringa jonosfere, naučnici su smatrali preuranjenim. Prema njihovom mišlenju, to je bio indikator toga da se sa Zemljom nešto dešava.  Radi naučno obrazloženih prognoza zemljotresa potreban je sistem globalnog proučavanja  njihovih predznaka.

Zato u okviru zajedničkog s EU projekta se stvara Međunarodni aerokosmički sistem monitoringa. Pretpostavlja se da će u budućnosti sistem imati univerzalni karakter, - ispričao je Glasu Rusije generalni direktor i generalni konstruktor Ruskih kosmičkih sistema Jurij Urličič.

On omogućuje da se  čovečanstvo upozori ne samo na zemljotrese, već i druge katastrofalne opasnosti. To može da bude opasnost od meteorita, cunamija ili bilo kojih drugih večnih opasnosti, odnosno, prirodnog, ili, ne daj Bože, tehnogenskog karaktera. Navešću samo jedan primer. Od 1900. godine sve do dan-danas u prirodnim kataklizmama  je poginulo oko 36 miliona ljudi.

Planira se da će osnovni monitoring jonosfere ostvarivati klaster nanosatelita, odnosno, aparata   koji teže najviše 10 kilograma, - kaže Jurij Urličič.

Možemo pomoću određenih stanica monitoringa na Zemlji da pratimo slobodne elektrone povećane koncentracije. Da bi obuhvatili čitavu planetu predlažemo da lansiramo u orbitu nanosatelite i koristimo one satellite, koje već imamo, montiravši na njima namensku aparaturu. Usled toga ćemo znati da je nad nekom površinom povećana količina slobodnih elektrona, a to je predznak zemljotresa.

Projekat monitoringa i dijagnostike predznaka zemljotresa finansira EU. Kao koordinator  od strane EU istupa Italija. O svojoj želji da učestvuje u projektu izjavilo je nekoliko država. Konačni sastav učesnika će biti određen u drugoj polovini septembra, kada će se svi okupiti na sednicu na Sahalinu.