Srpske vlasti se ponovo dodvoravaju Zapadu

Vlasti Srbije još nisu dotakli dno svog moralnog pada, pokušavajući svim sredstvima da svoju zemlju uvuku u „civilizovanu porodicu evropskih naroda“. U tome ih ne može zaustaviti čak ni to što se „prisajedinjavanje evropskim vrednostima“ dešava po cenu otvorenog nacionalnog ponižavanja i izdaje srbskih interesa.

Čini se da je sudbina da bude naredna žrtva „haškog pravosuđa“,  žalosno poznatog po svojim dvostrukim (čitaj: antisrbskim) standardima, ovaj put namenjena jednom od lidera bosanskih Srba, bivšem komandantu armije Ratku Mladiću. Kako javljaju mediji, predsednik Srbije, Boris Tadić, javno je referisao briselskoj birokratiji o predaji još jednog istaknutog Srbina. „Jutros je uhapšen Ratko Mladić. Operacija je sprovedena u koordinaciji BIA i službe za otkrivanje ratnih zločinaca“, - sa vidnim zadovoljstvom saopštio je Tadić i dodao da je započet proces ekstradicije Mladića.

Podsetimo da su, u leto 2009. godine, srpske vlasti uhvatile i „isporučile na tacni“ haškoj Temidi, poznatoj po svojoj tendencioznosti, bivšeg predsednika republike Srpske – Radovana Karadžića. Sadašnje vlasti, radi obećanog im evrotepiha (u vidu stupanja u EU), čini se da ne biraju sredstva. U krajnjoj linii, oni se nikada nisu ustručavali da otvoreno govore o tome da je hapšenje i predaja Karadžića i Mladića Međunarodnom tribunalu u Hagu – jedan od uslova za počinjanje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji.

Podsetićemo da generala optužuju za ceo niz ratnih zločina tokom ratovanja na Balkanu 90-tih godina. Između ostalog, njemu pripisuju organizovanje zločina nad 8.000 muslimana u Srebrenici.

Što se tiče međunacionalnih sukoba u bivšoj SFRJ početkom 90-tih, sigurno je da se niko od istaknutih aktera u tim sukobima, ne može pohvaliti besprekornom reputacijom i time da na njegovim rukama nema bar kapi tuđe krvi. Pa ipak, „čudnim sticajem okolnosti, slepa haška Temida otkriva „organizatore genocida mirnog stanovništva“ samo među Srbima. Pritom „ljudi u crnom“ vole da zatvaraju oči pred ratnim zločinima koje su učinile druge strane. Tako, naprimer, poznati „albanski mesar“ Hašim Tači, koji se, kako je svojevremeno dokazano, bavio trgovinom organima uzetim od živih, zarobljenih Srba, tokom nekoliko godina se nalazio na čelu vlade Kosova, koje je, uzgred rečeno, priznato od strane većine zemalja „civilizovane Evrope“...
Hapšenje Ratka Mladića, u intervjuu za  KM.RU, prokomentarisao je Konstantin Sokolov, vicepredsednik Akademije geopolitičkih problema:

                                                                                                                                                           

– Sama činjenica predaje haškom sudu još jednog predstavnika Srbije jednoznačno karakteriše sadašnju srpsku elitu sa stanovišta nivoa morala i težnji da se zaštite nacionalni interesi.

 

Međutim, glavno je drugo.  Mora se shvatiti da stvar nije samo u Tadiću, ili u drugim ličnostima koji donose konkretne odluke. Problem je dublji, on je u svetskom sistemu vlasti „zlatnog teleta“. Stvar je u tome što više nema slobodnih, nezavisnih država i njihovih rukovodilaca. U uslovima kada su svi zapleteni dugovima i obavezama, vlast je prešla kod banaka. Tako da u slučaju bilo kakvog odbijanja da se izvrše nalozi te nove svetske vlasti svaku vladu čeka munjevit pad. Eto, to je strašno
Ja ne pokušavam da ovim opravdam Tadića. Jednostavno, potrebno razumeti da se sada na čelu država ne nalaze rukovodioci, već politički menadžeri koji su obavezni da izvršavaju zahteve koji su im nametnuti spolja. Generalno, ja smatram da integracija u EU  ne vredi predaje srbskih lidera. Mi vidimo da u Pribaltici, posle stupanja u EU, dolazi do odliva radne snage i pada proizvodnje. Srbi su, kao što je poznato, imali solidnu industriju, ali nisam ubeđen da će se ona razvijati u okviru EU.

 

Srbija može postati slična našim bivšim pribaltičkim republikama gde ljudi već počinju da žale za vremenima SSSR-a, kada su se ovde razvijali i nauka, i kultura i obrazovanje. A sada oni žive na kredit, dok je nacionalna proizvodnja potpuno onemoćala.

 

Što se tiče Rusije, želeo bih da se naša vlada zamisli nad perspektivom, pošto danas predaju Srbe da im se sudi u međunarodnom tribunalu, a sutra mogu zatražiti i nekoga od naših bivših rukovodilaca.

 

Praksa „sudilišta u Hagu, za koje se ne zna po kom pravnom osnovu je stvoreno, sama po sebi, postaće sve raširenija. U tom smislu, polazeći makar od osećaja samoodržanja, naši rukovodioci morali bi istupiti protiv toga.