Grci pred izborom: evro ili drahma

Atina je spremna da  se odrekne evra i vrati drahmu. Takvu je izjavu dala  evrokomesar od Grčke Marija Damanaki.  U saopštenju na zvaničnom sajtu člana komisije 25. maja se govori da je scenario oterivanja Grčke iz evrozone već na stolu.

Posle takvih izjava Brisel bi morao da se zabrine. Izlazak Grčke iz evrozone ne samo će  škoditi jedinstvenoj evropskoj valuti i ekonomijama zemalja, gde je ona nacionalna novčana jedinica, već  i  političkom renomeu čitave Evropske zajednice.

Međutim, nema mnogo onih koji ozbiljno razmatraju nameru Atine da se vrati drahmi, bar zbog toga, što se takvi koraci ne čine brzo, - kaže šef katedre evropke integracije MGIMO, doktor ekonomskih nauka Olga Butorina.

U praksi je to veoma složeno. Moramo da se setimo da se kampanja uvođenja evra planirala u toku više godina. Obaveštavalo se stanovništvo, uvedena je bila praksa dvostrukih cenika. Osim toga, trebalo je štampati dosta veliki broj novčanica u evrima, kao  i metalni novac, promisliti  raspodelu svega toga  među stanovnicima, bankama i drugim ustanovama. To je tehničko pitanje, ali košta velike iznose. Odakle bi Grčka našla danas takav novac?

Osim toga, to nije lako ni sa gledišta zvaničnih procedura.

Još jedno rešenje problema Grci vide  u restrukturizaciji duga. EU ne odobrava takvu proceduru. To bi rezultiralo propašću za samu Grčku, - upozorava član Saveta upravnika ECB Jurgen Stark.

To je iluzija – misliti da će restrukturizacija duga pomoći da se reše problemi, s kojima se suočava ta zemlja. Restrukturizacija duga će delimično ili potpuno uništiti kapitale grčkih banaka.  Dakle, to je recept katastrofe.

Šta od Grčke žele da dobiju? Smanjenje budžetskog deficita putem  striktne ekonomije i prodaje državnih aktiva. Inače, Atina nije protiv toga. Za trgovine su pripremljeni paketi deonica Poštanske štedne banke, luka Pireja, Soluna i čitavog niza kompanija.  Za njih žele da dobiju oko 50 milijardi evra. Vlada računa da će na račun dopunskih poreza i smanjenja u državnom segmentu uštedeti do kraja ove godine još 6 milijardi evra.

Međutim,  takvima radikalnim reformama su nezadovoljni  stanovnici. Grci štrajkuju, demonstriraju i traže od vlade da prestane da se povlađuje MMF. U tom smislu povratak nacionalonoj valuti bi mogao da pomogne, - ističe Olga Butorina.

…To bi moglo da pruži Grčkoj nezavisnu  novčano-kreditnu politiku i valutnu politiku.  Odnosno, grčku drahmu u uslovima krize bi trebalo devalvirati i na taj način stimulisati izvoz grčke robe, i, obrnuto, smanjiti uvoz.   To je dobar instrument.

Bilo kako bilo, Grčka je danas u situaciji kada će nezadovoljni biti u bilo kom slučaju pri svim eventualnim merama. Pitanje je ko će i čime žrtvovati.