Patrijaršijska premija za dijalog sa narodom

U Moskvi je u svečanoj atmosferi Hrama Hrista Spasa bilo je pročitano ime prvog dobitnika nedavno utvrđene Patrijaršijske književne nagrade. To je 70-godišnji pisac Vladimir Krupin.

Patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril, najavljujući nagrađivanje dobitnika, govorio je o onim kriterijumima kojima su se rukovodili članovi Saveta popečitelja nagrade, birajući najdostojniju kandidaturu.

Izražavajući se rečima akademika Dmitrija Lihačova, ruska klasična književnost je dijalog sa narodom, obraćanje savesti čitaoca, govori patrijarh Kiril. U savremenim uslovima, kada svetska civilizacija doživljava duboku duhovnu krizu, izazvanu razlivanjem granice između dobra i zla, posebno je važno svedočiti svetu o neprolaznim moralnim vrednostima. Verujem da će se u 21. veku desiti, konačno, povratak naše književnosti duhovno-moralnim izvorima ruske kulture. Ali taj povratak će postati moguć samo u slučaju da društvo spozna da su i Crkva i književnost pozvane da čine jedno zajedničko delo – da svedoče svetu o večnom, da uzdižu um i dužu čoveka, da uče mudrosti i iskustvu predstojeće generacije. Očigledno stepen umešanosti u taj posao i treba da bude glavni kriterijum prilikom izbora dobitnika književne nagrade.

Prema pravilniku Patrijaršijska književna nagrada uručuje se ne za konkretno delo, već za opšti doprinos pisca književnosti. I u tom smislu izbor žirija je više nego jasan. Vladimir Krupin zauzima primetno i vrlo ugledno mesto u ruskoj književnosti još u sovjetsko vreme, podseća u intervjuu za Glas Rusije član Ekspertskog saveta Aleksej Varalamov.

Krupin je pripadao krugu pisaca gde su bili Valentin Rasputin, Vasilij Belov, Viktor Astafjev – tačnije oni pisci koji su utvrđivali tradicionalne vrednosti ruskog naroda, seljačkog sveta. Što je vrlo važno: Krupin, mada živi i radi u Moskvi, vrlo tesno je vezan za svoju domovinu, on je sam sa sela i vrlo dobro oseća te ruske korene. Osim toga Krupin je duboko religioznan čovek. Iza Krupina stoji ne samo njegova sopstvena sudbina, već i sudbina njegove generacije, čitave zemlje, koja je u izvesnom trenutku osetila neophodnost sticanja hrišćanskih vrednosti. I danas je Krupin jedan od upečatljivih čuvara pravoslavne blagočestivosti, propovednik, publicista.

Vladimir Krupin ne ustručava se da izrazi misli koje bukvalno šokiraju savremenu demokratsku javnost.

Dobro bi bilo kada bi naši upravitelji naučili da razlikuju žito od kukolja – govori pisac. U Rusiji vlast ipak treba da zna kako se seno kosi, kako miriše trava koja se suši, kako zuje pčele, kako vrapci cvrkuću iznad raži. Upravitelji Rusije treba da shvate kakva im je zemlja poverivala vlast, treba da se sete cara Aleksandra Trećeg, kneza Aleksandra Nevskog, velike težnje da se očuva ruska krva. I uvek da znaju da smo mi sami sebi dovoljni.

Vladimir Krupin je duboko uveren da Ruse neće spasiti MMF, ne boljševici, ne demokrate, već duhovno stanje Rusije.