I ponovo NATO PRO

Među temama za diskusiju na prolećnoj sednici Parlamentarne skupštine NATO-a, koja je trajalo četiri dana u bugarskoj Varni, jedno od glavnih pitanja bila je saradnja sa Rusijom u odbacivanju savremenih pretnji po međunarodnu bezbednost. A vode sa svoje strane na prvom mestu bio je problem staradnje u procesu formiranja evropskog sistema PRO.

Radi učešća u zasedanju u Varnu je stiglo oko 250 parlamentaraca iz 28 zemalja članica NATO-a, kao i posmatrači i delegacije iz država parntera. Po ocenama nekih komentatora, reč Rusija čula se skoro us vakom drugom referatu. Ali ne može se govoriti o nekom senzacionalnom proboju u konkretnim oblastima saradnje, pre svega u sferi formiranja evropske PRO.

Pravde radi treba priznati da je reči o spremnosti na partnerstvo sa Rusijom, kao i uveravanja o tome da protivraketni štit koj se pravi na kontinentu njoj ničim ne preti, bilo više nego dovoljno. Generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen pozvao je Rusiju da učestvuje u procesu fomriranja PRO NATO u Evropi. Sistem će biti efikansiji ako budemo radili sa Rusijom, izjavio je sa tribine foruma Rasmusen.

Između ostalog, citirajući navedene izjave, treba verovatno umesto reči „rekao“ ili „izjavio“ upotrebiti izraz „ponovio je“. Što se tiče konkretnog sadržaja, za sada sve ostaje na svojim mestima. Generalni sekretar NATO-a ponovo je potvrdio čvrstu odlučnost da se pravi sopstveni protivraketni štit, autonoman od Rusije. Jedinim praktičnim predlogom može se samtrati samo ideja o mogućnsoti formiranja zajedničkih operativnih centara za razmenu informacija sa Rusijom. Istina, za sada se ima u vidu samo proučavanje ovakvog predloga.

Sa tačke gledišta stalnog predstavnika Rusije u NATO-u Dmitrija Rogozina, optimalna varijanta bilo bi formiranje jedinstvenog informacionog sistema. Kao između ostalog i jedinstvenog sistema PRO. Što se tiče poziva na saradnju, mi ne shvatamo kuda su nas pozvali, primetio je Rogozin. Jer reč je, precizirao je on, o formiranju dva odvojena sistema – američkog na evropskoj teritoriji i ruskog. Američko-evropski projekat orijentisan je na zaštitu od opasnosti sa Bliskog Istoka, ipak iz nekog razloga se razvija na severu Evrope i može, po izrazu stalnog presdtavnika da obrađuje ciljeve sve do Urala. Pri tome, dodao je Rogozin, Rusija nije molila NATO da osigura njenu bezbednost.

Šef komiteta za bezbednost i odbranu Državne dume Viktor Zavarzin izjasnio se kategorično: Od dijaloga o PRO stiče se utisak da alijansa sluša predloge Moskve, ali ih ne čuje. Pesimistički je raspoložen i zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin.

Ne vidim perspektive ako se stavovi dijametralno razlikuju. Treba da postoji neki sasvim drugačiji nivo međusobnog poverenja, kojeg sada nema ni približno.

Stalni prestavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin smatra da pošto će se američka PRO bazirati na evropskoj teritoriji, evropljani i treba konačno da izraze svoj stav. Ne može se, po rečima Rogozina, sve vreme sakrivati iza američkog ramena.