Smirnovi – otac i kćerka su prvi junaci „Kinotaura“

Prvih dana festivala ruskog filma „Kinotaur“, koji se trenutno (4-11. juna) održava u crnomorskom letovalištu Soči – prestonici zimske Olimpijade-2014 svi su govorili o imenima Andreja i Avdotje Smirnov. Otac i kćerka, predstavnici poznate filmske dinastije kao da su dali kamerton forumu: režiser i glumac Andrej Smirnov je svom svojom sudbinom, svim svojim stvaralaštvom, zbog čega je i bio udostojen počasne nagrade festivala „Za čast i dostojanstvo“. Režiser i scenarista Avdotja Smirnova – svojim novim filmom „Dva dana“, koji je prikazan na otvaranju „Kinotaura“ i publika je deset minuta stojeći aplaudirala filmu.

Andrej Smirnov u Soči nije doputovao samo s prtljagom nekadašnjih zasluga, premda njegov film „Beloruska stanica“ o sudbini Rusa iz istog puka, vojnika koji su prošli puteve Drugog svetskog rata, već četrdeset godina ne ostavlja gledaoce ravnodušnima, on je klasik ruskog filma. 70-godišnji Andrej Smirnov se pojavio na „Kinotauru“ s oreolom novog uspeha: on je odigrao glavnu mušku ulogu u filmu „Jelena“, koji je u maju dobio nagradu Kanskog festivala. „Nema poslušnijeg glumca nego što je profesionalni režiser,“ priznaje Andrej Smirnov. „Zato što iz iskustva zna da postoji samo jedan čovek, koji u glavi ima ceo film, a to je režiser.“ Moguće je da je zahvaljujući takvom „poslušanju“ Smirnov svojevremeno sjajno odglumio ruskog pisca, dobitnika Nobelove nagrade Ivana Bunjina u filmu „Dnevnik njegove žene“. Film je bio udostojen mnoštva nagrada i čak je nominovan za „Oskara“.

Između ostalog, scenario za film „Dnevnik njegove žene“ napisala je Avdotja Smirnova. Ona je svoj put započinjala upravo kao filmski scenarista i tek kasnije se prihvatila režije. A gledaoci „Kinotaura“ 2008. godine bili su svedoci njenog prvog režiserskog uspeha: film Avdotje Smirnove „Veza“ tada je dobio nagradu „Za najbolji debi“.

Ovogodišnji film „Dva dana“ je tragikomedija, puna humora, o odnosima predstavnika različitih socijalnih slojeva savremene Rusije: inteligencije i činovništva. Međutim, to je pre svega film o ljubavi. ...U provincijski grad s nalogom da zatvori muzej pisca-klasika kako bi na živopisnoj teritoriji sagradio „park za razonodu“ dolazi veliki činovnik iz Moskve. Međutim, on se zaljubljuje u radnicu muzeja i srećno zaboravlja na svoju činovničku misiju.

Publika je deset minuta aplaudirala filmu, što se u bioskopu ne dešava tako često. Istina, sitničavi kritičari su nadmeno film nazvali „tipično sovjetskim“ očigledno zaboravivši na to da je upravo sovjetski film doneo međunarodnu slavu filmu zemlje. Avdotja Smirnova, međutim, ne računa na međunarodni uspeh, pa čak ni jednostavno na prikazivanje svog filma u inostranstvu. U intervjuu za „Glas Rusije“ objasnila je zbog čega.

To je film čija bi radnja mogla da se dešava u bilo koje vreme i u bilo kojoj zemlji, - kaže Avdotja Smirnova. – Međutim, postoje stereotipi doživljavanja – i oni su prilično jaki. Evropljani ne žele da vide u nama iste ljude kao što su oni. A u mom filmu Rusi se ne prikazuju kao neka pijana čudovišta lišena duhovnosti, to su najobičniji ljudi. Evropa ne želi da nas vidi takvima. Kao ni Amerika.

Bilo kako bilo, neki uglednikritičari, koji su doputovali u Soči na „Kinotaur“ tvrde da je odluka organizacionog komiteta da festival otvori filmom Avdotje Smirnove „Dva dana“ bila isto toliko uspešena, kao i izbor „Ponoći u Parizu“ Vudi Alena za otvaranje Kanskog festivala.