Opet štite zločince

BANJA LUKA - Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Pantelija Ćurguz rekao je da su mu u Odelenju za ratne zločine Suda u Beogradu priznali da se za puštanje Ilije Jurišića, osumnjičenog za zločine u „tuzlanskoj koloni“, interveniše sa svih nivoa Federacije BiH, kao i od muslimanskih članova zajedničkih institucija BiH, pa i od strane pojedinih međunarodnih zvaničnika.

- Sve čine da spreče da istina o „tuzlanskoj koloni“ i „Dobrovoljačkoj ulici“ izađe na videlo“ - rekao je Ćurguz.

On ističe da će oni i ubuduće sve svoje potencijale staviti u funkciju sprečavanja obelodanjivanja istine, jer se radi o zločinu nad zločinima, koji su se dešavali pre samog početka rata. On je rekao da su ratne strukture Federacije BiH učinile sve da se izvrši zločin nad nedužnom decom, momcima koji su bili na redovnom odsluženju vojnog roka JNA i pod zakletvom koja ih je obavezivala da daju svoje živote za one koji su digli ruku na njih.

- Istina o „tuzlanskoj koloni“ mora izaći na videlo - rekao je Ćurguz i dodao da će od vlasti RS tražiti da uspore reformske procese upravo radi bržeg rešavanja slučajeva „tuzlanske kolone“ i „Dobrovoljačke ulice“, za koje uvek niko nije odgovarao.

Ćurguz navodi da su neki od izvršilaca ovih zločina sada visokopozicionirani političari u FBiH, u zajedničkim institucijama BiH i u distriktu Brčko. On nije hteo da saopšti njihova imena, najavivši da će o njima ovih dana javnost biti upoznata.

Ilija Jurišić se nalazi više meseci u zatvoru u Begradu, zbog sumnji da je počinio ratni zločin u Tuzli nad vojnicima bivše JNA. Prema podacima Jugoslovenskog dokumentacionog centra, zbog počinjenih ratnih zločina Vojnom tužilaštvu u Beogradu 1995. podneta je krivična prijava protiv 59 lica.

Među njima je i Selim Bešlagić, koji je naredio formiranje Kriznog štaba i napad na kolonu. Komandu za napad izdao je Mehmed Meša Bajrić, tadašnji načelnik CJB u Tuzli. U Štabu su se nalazili još i Ilija Jurišić, Budimir Nikolić, Muhamed Brkić i drugi. Precizan plan napada na kolonu izradili su bivši potpukovnici JNA, Željko Knez, kao operativac u 17. korpusu JNA, i Slavko Gligorević.