U zoni evra nije mirno, ali krah neće dozvoliti

Ovih dana Brisel je privukao pažnju ne samo finansista i stanovnika Starog Sveta, posebno Grčke, već i stručnjaka u sferi ekonomije iz čitavog sveta. Na samitu lidera zemalja EU bilo je reči, u suštini, o sudbini jedinstvene valute. Nedoumicu s istina izazvali kod lidera Eu pozivi iz Vašingtona, upućeni na njihovu adresu, da se u kratkom roku konsoliduju pozicije u zoni evra.

Kako je istakao u intervjuu za Glas Rusije jedan od najuglednijih eksperata za finansijska tržišta, član resornog Komiteta donjeg doma parlamenta – Državne dume – Pavel Medvedev, jasno je da proces rehabilitacije neće biti dug, ali, između ostalog, u Grčkoj do bankrotstva svar neće doći. Pavel Medvedev, između ostalog, ovih dana sastajao se u Moskvi sa članom uprave Bundes-banke gospodinom Rudolfom Bjomlerom. Nemački finansista je primetio da mada Nemačka snosi značajni teret finansijskih problema EU, ona je spremna da pomogne pozitivnom izlasku iz krizne situacije.

Temu nastavlja Pavel Medvedev.

Evropa se sada spotakla, slikovito govoreći, o vrlo ozbiljnu krizu, i našla se u neprijatnom položaju. Tamo je zajednička valuta. I Nemačka ne može da zatvara oči pred problemima Grčke, na primer. Grci imaju ogroman budžetski deficit, dug sa kojima sami ne mogu da izađu na kraj. Sa svoje strane za EU Grčka može da postane crna rupa, preko koje će oticati valuta. Tako da prema situaciji Evropa u celini nije ravnodušna, osim Grčke slični problemi su u Portugaliji, i kod nekih drugih zemalja kontinenta.

Zato je u Briselu bila obećana dodatna finansijska pomoć Grčkoj pod uslovom da Atina preduzme nove mere za stabilizaciju budžeta zemlje. Na kraju je bio usaglašen petogodišnji program takvih mera u toku pregovora sa kreditorima Grčke koje predstavlja Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, a naredne nedelje ovaj program će biti iznet na odobravanje grčkog parlamenta. To će omogućiti da se izdvoji još jedna kreditna tranša, koja pokriva julske finansijske potrebe Grčke, podvlači se u izjavi posle Briselskog samita.

Ruski ekspert Pavel Medvedev govori dalje:

Kriza, naravno, postiji, ali ona nije tako dramatična kao što se to obično smatra, zato što one zemlje koje su dospele u ovaj težak položaj imaju ne baš najveću težinu u EU. Ipak one su dospele u začarani krug. Čak kada vlade počinju da preduzimaju tak neophodne mere. Narod izlazi na ulice, protestvujući protiv neizbežnog smanjenja socijalnih programa.

Pavel Medvedev deli tačku gledišta međunarodnih posmatrača da su Atini, osim već obećanih finasijskih sredstava, potrebni dodatni krediti kako bi se refinansirao spoljni dug od 350 milijardi.