Sveštenik Siniša Smilić: U Crnoj Gori postradao za veru

Iz Crne Gore bez ozbiljnih razloga je deportovan sveštenik SPC Siniša Smilić. Situacija oca Siniše je samo početak proganjanja naše crkve i naše vere, - uvereno je pravoslavno stanovništvo.

U maloj Crnoj Gori oca Sinišu su poznavali skoro svi. Poreklom iz Bosne i Hercegovine, on je tokom poslednjih 10 godina živeo u Crnoj Gori. Mladi sveštenik nije samo služio u  crnogorskom manastiru  Praskavice, već vodio grupe nedeljne škole za decu i odrasle, kao i aktivno istupao za izgradnju i obnavljanje pravoslavnih manastira. Da se ispovede kod njega ili  samo da kontaktiraju s njim dolazili su ne samo stanovnici, već i Rusi koji stalno žive u Crnoj Gori ili dolaze na odmor. Maksim Kosarev, ruski advokat, već u toku 8 godina ima kućicu na crnogorskoj obali Jadrana. On  lično poznaje oca Sinišu. To je divan čovek, koji je hteo da učvrsti duhovne veze Crne Gore i Rusije, - kaže on u intervjuu dopisniku Glasa Rusije.

Otac Siniša je bio na čelu centra za obnavljanje veza između Crne Gore i Rusije radi obnavljanja tradicija duhovnih veza naših crkava i naroda obe zemlje.

Srbski sveštenik je nastradao upravo za svoju duhovnu delatnost i aktivnu podršku tradicija ruskog pravoslavlja. Između ostalog, za želju da obnovi hram  svetog Aleksandra Nevskog SPC. Borba za tu crkvu traje već dugo. Ostrvo Sveti Stefan, gde se nalazi taj skoro potpuno srušeni hram, danas je država dala na rentu jednoj azijskoj firmi koja ne dozvoljava obilazak hrama. Međutim, stanovnici, koji se ne slažu s tom politikom, stalno preduzimaju pokušaje  da dođu na nekada njihovo ostrvo. Takav pokušaj je bio preduzet krajem juna. Otac Siniša sam nije učestvovao u tome, ali je stajao blizu među vernicima, koji su želeli da vide hram Aleksandra Nevskog. Samo za prisustvo među metežnicima sveštenik je bio uhapšen. Razlozi za deportaciju oca Siniše su nezakoniti, ali je verovatno za državu glavno da se na bilo koji način otarasi od tog sveštenika, - nastavlja ruski advokat.

Kao osnova za deportaciju je bilo izabrano ne kršenje emigracionog režima, već radnog zakonodavstva, koje ne obuhvata sveštenike. S obzirom na to da je crkva odvojena od države, sveštenici ne  zaključuju građansko-pravne ugovore u okviru radnog zakonodavstva. Dakle, nekorektno je smatrati da je on prekršio pravo.

Nažalost, predmet oca Siniše danas nije jedini. U poslednje vreme proganjanja pravoslavaca su učestvala. U Crnogorskoj mitropoliji tvrde da država ima spiskove s imenima srbskog sveštenstva koje je neophodno deportovati. Mitropolit Amfilohije, koji je na čelu crkve u Crnoj Gori, uveren je da upravo na takav način vlada pokušava da se otarasi pravoslavlja,   forsirajući ideje unijatstva i tesnog saveza s Vatikanom.

Bez obzira na to da katolika ovde ima samo 2 odsto,  85 odsto je stanovništvo pravoslavno, država aktivno podržava zapadnu crkvu. Obnovljen je konkordat s Vatikanom, a mi, pravoslavci, u nekom smo smislu van zakona.

Danas je u pasošu oca Siniše zabrana ulaska u Crnu Goru u toku godine dana. Za njega aktivno istupaju mitropolija i stanovnici. Međutim, bez obzira na zahteve za povratak sveštenika, nije održano ni suđenje. Vreme će i suđenje, koje mora da  se održi narednih dana, pokazati hoće li se otac Sinipša vratiti. Od tog suđenja, koje svi nestrpljivo čekaju, zavisi  budućnost Srbskog pravoslavlja u Crnoj Gori.