OEBS na evropskoj raskrsnici

Sednica Parlamentarne skuštine SE, koja se otvara 6. jula u Beogradu, treba da da novi start ovoj instituciji. U svakom slučaju, upravo to su ključne reči u njenoj glavnoj temi: Jačanje efektivnosti i delotvornosti OEBS-a: novi start posle Samita u Astani. Siže razvija naš analitičar Petar Iskenderov.

Srbija s pravom domaćina foruma namerava da učini jednim od ključnih pitanja dnevnog reda razmatranje situacije oko Kosova, kao i tok istrage zločina vezanih za trgovinu ljudskim organima. Kako je sasvim ispravno ukazala uoči sednice predstavnica Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE Suzana Grubešević, samo po sebi trgovanje ljudima predstavlja jedan od najtežih zločina protiv čovečnosti, a trgovina ljudskim organima predstavlja krajnji stepen ove pojave. Rezolucija koju smo predložili pomoći će zemljama članicama OEBS-a da efikasno ujedine napore za krivično gonjenje kriminalaca umešanih u to. U tom slučaju OEBS može da se solidariše sa Savetom Evrope u svom zahtevu da se sprovede svestrana međunarodna istraga crne transplantologije na Kosovu.

Ipak čak ako se to desi, govoriti o novom startu OEBS-a kao opšteevropske organizacije za sada je preuranjeno. I glavni problem se sastoji u njenom udaljavanju od osvnovnih principa postavljenih još 1975. godine u Helsinkiju, u jeku hladnog rata. Tada su na savetovanju o bezbednosti i saradnji u Evropi šefovi država fiksirali takve norme kao što je nedeljivost bezbednosti u Evropi, suverenitet i teritorijalna celovitost svih država člania.

To ipak nije omelo Zapad da aktivno učestvuje u rasparčavanju Jugoslavije, da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, da proglasi za garant evropske bezbednosti NATO i da se sve aktivnije meša u unutrašnje stvari drugih zemalja čiji mu se sistemi ne dopadaju. Slična politika ne samo da se kosi sa prvobitnim ciljevima OEBS-a, već stvara i direktnu pretnju regionalnoj bezbednosti. Osim toga, neefikasnost OEBS-a i drugih evropskih institucija doprinosi porastu razočaranja među stanovništvom, razvoju nacionalističkih raspoloženja, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja evropske bezbednsoti Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov.

Evropsko građansko društvo nastavlja da se sa nepoverenjem odnosi prema vlasti. Dati efekat posebno jača u uslovima finansijsko-ekonomske krize. Zato danas postoje osnove da se govori o tome da Evropa preživljava sistematsku krizu, kako socijalno-kulturnu, tako i bezbednosnu. I OEBS treba da uloži velike napre kako za njeno prevladavanje, tako i za sopstveni povratak bazičnim vrednostima.

Za sada je OEBS zastao u očekivanju na evropskoj raskrsnici. Od izbora puta će zavisiti njegova sopstvena sudbina.