Rusija čeka međunarodne posmatrače

Rusija je spremna da primi sve međunarodne posmatrače koji se profesionalno bave izbornim monitoringom na predstojeće parlamentarne izbore u decembru. Ovo je izjavio šef CIK Rusije Vladimir Čurov.

Parlamentarna izborna kampanja startuje uskoro: odgovarajući predsednički ukaz očekuje se sredinom avgusta, početkom septembra. Tok izbora će pratiti mnogobrojne ugledne delegacije međunarodnih posmatrača. One imaju ista prava kao i ruske kolege. CIK Rusije prvi put je uputila u međunarodne organizacije pisma sa molbom da se saopšte želje o formatu i brojnosti misije, saopštio je Čurov.

Uputili smo pisma u one organizacije u kojima Rusija učestvuje ili ima status posmatrača. To su ŠOS, ZND, OEBS, Savet Evrope, kao i Liga arapskih država. Vodi se intenzivna prepiska sa Biroom za demokratske instuticije i ljudska prava OEBS-a.

Rusija je za uređenje procesa posmatranja izbora. I za to postoje relevantni razlozi. Da uzmemo demarš istog tog Biroa za demokratske institucije i ljudska prava koji je odbio da pošanje posmatrače na izbore u RF 2007-2008. godine. Tada su saradnici Biroa pronalazili opravdane razloge. Čas je bilo pozvano malo predstavnika, a to je 70 ljudi, čas je poziv stigao kasno. Rusija je tada izašla u susret, ali na odluku Biroa to nije uticalo. Predsednik Saveta ruskog fonda za slobodne izbore Vasilij Volkov je napomenuo da je RF učestvovala u razradi Evropske konvencije o zajedničkim standardima monitoringa izbora.

Centralna izborna komisija je razradila projekat Evropske međunarodne konvencije za izborne standarde. Prvobitno je Venecijanska komisija utvrdila ovaj projekat i uputila ga odgovarajućim međunarodnim evropskim organizacijama. I već nekoliko godina Rusija koju prestavlja ministar inostranih poslova, kao i parlamentarna delegacija u Parlamentarnoj skupštini SE stalno podseća na neophodnost da se dokument usvoji.

Rusija predlaže da se uspostavi standardna brojnost misije OEBS-a i da se jednako vrši monitoring u zemljama članicama organizacije. To će omogućiti da se ukine pitanje zašto u jednu zemlju Biro upućuje do 1000 posmatrača, a u drugu 10, u treću ni jednog. Ipak nacrt dokumenta do danas skuplja prašinu na evropskim policama. Očigledno, danas u OEBS-u postoji podela na različite demokratije: privilegovane i ne baš privilegovane, smatra Vladimir Čurov.

O brojnosti i o svemu ostalom vode se sporovi u mnogim zemljama. Neke države nikako ne ograničavaju. Na izborima za predsednika Poljske uopšte nije bilo posmatrača, a na prethodnim 12 eksperata. A na predsedničke izbore u SAD pustili su 48 ljudi.

Biro je bio formiran radi pomoći u sprovođenju izbora. Zatim se sve okrenulo naglavačke. Činovnici Biroa često ne posmatraju tok izbora, već ocenjuju politički sistem zemlje, njen ustav i ostala zakonodavna akta, ističe kopredsednik društvenog saveta organizacije Lični izbor Dmitrij Orlov.

Analizirajući delatnost OEBS-a dolazimo do neočekivanih zaključaka. Za 20 godina, po njegovim ocenama, izbori u zoni OEBS-a su počeli da se odvijaju gore. Ako su 90-ih godina oni davali visoke ocene, do 10-ih godina 21. veka ocene su postale uglavnom negativne. Dinamika rada je negativna.

Očigledno samo reforma OEBS-a će omogućiti da se deluje na osnovu kolektivno usaglašenih pravila. Samo tada OEBS se neće prihvatati kao pristrasni cenzor.