Islamska magistrala izaziva Nabuko

Iran, Irak i Sirija potpisali su memorandum o izgradnji gasovoda. Resursna baza je nalazište Južni Pars u Iranu. Planira se da se cevovod postavi preko Iraka, Sirije i dalje u Liban i Evropu preko dna Sredozemnog mora.

Cevovod je već dobio naziv Islamska magistrala. Pri čemu u Teheranu su odmah predložili da se on razmatra kao alternativa Nabuku. EU planira da ga postavi iz Turkmenije preko Azarbejdžana, Gruzije i Turske, zatim u Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju i Austriju. Posle potpisivanja memoranduma o postavljanju Islamske magistrale, šef državne iranske gasne kompanije NIGC Džavad Odži izjavio je da Južni Pars poseduje rezerve od 16 biliona kubnih metara gasa.To je po njegovim izvorima pouzdan izvor isporuka i neophodna uslov za izgradnju gasovoda, uslov kojeg nema kod Nabuka. On je takođe saopštio da će partner Irana, Sirije i Iraka biti Turska, koja već ima pismene ugovore o tome.

EU je odstranila Iran od Nabuka prošle godine, uvodeći sankcije kao odgovor na razradu nuklearnog programa Teherana i on je rešio da uđe u novi projekat. Ocenu daje generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

Svi odlično shvataju kakvi su politički rizici vezani za Iran. Zna se da je EU primenila stroge sankcije, zašto ne treba ozbiljno razmatrati varijantu izgradnje gasovoda iz Irana. Šta više, on čak neće biti ni započet, zato što je za to potreban novac. Iran i Sirija ga nema, a spoljni izvori im neće dati novac.

Ali eksperti ne isključuju da se Islamskoj magistrali može u perspektivi pridružiti Katar, i ako se isključe politički faktori, ovaj projekat zaista se može smatrati perspektivnim. Neki stručnjaci su požurili da vide u Islamskoj magistrali i konkurenta Južnog toka – gasnu cev koju Rusija namerava da postavi preko dna Crnog mora u Evropu. Tim povodom govori ekspert Viktor Markov:

U celini treba govoriti da u slučaju postavljanja cevovoda iz Irana, on može da postane direktan konkurent ruskog Južnog toka. Ali to samo teoretski, praktično to je zadatak koji je teško ostvarljiv. Cevovod će proći kroz nekoliko zemalja, a što je više učesnika, to je teže realizovati projekat, zato što je dovoljna izmena političke situacije u jednom od njih, i projekat može da bude ugrožen.

Reč je pre svega o Iraku, Siriji i moguće Libanu. Radi poređenja, Južni tok će takođe proći kroz nekoliko zemalja, ali danas za realizaciju kopnenog dela projekta na teritoriji Evrope potpisani su međuvladini sporazumi sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Uz to sa većinom tih zemalja već su usaglašeni tehničko-ekonomski projekti za postavljanje gasnih cevi. Tako da Južni tok i Islamska magistrala danas nisu konkurenti.