Pariz će saznati kako se rađao Ermitaž

Pariska Pinakoteka je na celo leto produžila rad izložbe umetničkog blaga, koje je stiglo iz Peterburga. Bujica posetilaca, koji žele da vide izložbu „Ermitaž – rođenje carskog muzeja. Romanovi – carevi-kolekcionari“ je toliko velika da su prvobitno planirani rokovi morali biti produženi.

Poslednjih nedelja Parižanima, koji su cele zime i proleća ispoljavali interesovanje za izložbu iz Rusije, pridružili su se mnogobrojni turisti, koji po tradiciji na odmor i na raspust kreću u prestonicu Francuske. Mnoge privlači mogućnost ne samo da se upoznaju s remek-delima Ermitaža, ali i da saznaju kako je stvarana slikarska galerija jednog od najvećih i najpoznatijih umetničkih muzeja sveta. Među posetiocima su ljudi različitih uzrasta i nacionalnosti. „S interesovanjem sam saznala da su carevi iz dinastije Romanova bili veliki poznavaoci slikarstva, ljudi prefinjenog umetničkog ukusa,“ istakla je u intervjuu za „Glas Rusije“ studentkinja Katrin, koja je u Pariz doputovala na praksu.

Nije mi prvi put da dolazim na izložbu slika, koje su donete iz inostranstva. Međutim, ova ekspozicija me je najviše zadivila, - priznala je Katrin. – Neke slike su propraćene manjim komentarima i to mi je pomoglo da bolje shvatim osobenosti istorijskih epoha, u toku kojih je formirana kolekcija. Čitala sam da su u Rusiji u XIX veku mnogi govorili francuski i znam da u kulturi naših zemalja, na prvi pogled tako različitih, ima mnogo zajedničkog. Dobro je što se pojavila mogućnost da vidimo slike donete iz Rusije.

Umetnička dela iz Ermitaža u Parizu se prikazuju po redosledu po kojem su se pojavljivala u muzeju. Prvo radovi koje je sakupio car-reformator Petar Prvi, koji je slao izaslanike u celoj Evropi da bi odande doneli slike i skulpture. Po izboru cara to su pre svega bile slike umetnika holandske i flamanske škole, u koje se on dobro razumeo. Tako je po njegovom ličnom nalogu 1710. godine u Amsterdamu je bilo kupljeno Rembrantovo platno „David i Jonatan“, prvo delo velikog majstora, koje je dospelo u Rusiju.

Sakupljanje umetničkih remek-dela je bilo strast Katarine Velike zahvaljujući kojoj se zapravo 1764. godine i pojavio Ermitaž. Njegovu osnovu je predstavljala privatna kolekcija, u čijoj kupovini je carici između ostalih, pomagao njen drug, ugledni francuski pisac i filosof Deni Didro. Za vreme svoje vladavine, ona je kupila preko četiri stotina slika Veronezea i Rubensa, kao i savremenih slikara – Greza i Šardena. Katarina Velika je u Ermitažu sakupila najbolju kolekciju francuske bronze van granica Francuske iz XVIII veka. Do Katarinine smrti u Ermitažu je bilo već preko 4 hiljade dela.

Slike velikih Španaca – Velaskeza i Murilja dopunile su muzejsku kolekciju u godinama vladavine Aleksandra I, nakon što je ruska vojska porazila Napoleonovu vojsku. A Nikolaj I je kolekciju dopunio slikama majstora italijanskog Preporoda. Ne samo to, na osnovu kolekcije dvorca 1852. godine Nikolaj I je otvorio Javni Imperatorski muzej. Za njega je sagrađeno novo zdanje, koje zajedno sa Zimskim dvorcem – paradnom rezidencijom ruskih careva – ulazi u arhitektonskog ansambla Ermitaža, onakvog kakvim ga znamo danas.

Pariska izložba Ermitaža se završava simbolično: mermernim bistama četvorice monarha-kolekcionara iz dinastije Romanova, s čijom delatnošću je povezana istorija stvaranja velikog muzeja.