Igre koje ubijaju?

Da li kompjuterske igre mogu postati uzrok krvavih zločina i da li ovakve programe treba zabraniti? Posle dvostrukog terorističkog akta u Norveškoj, u kojem je poginulo preko 80 ljudi, ova pitanja se ponovo aktivno razmatraju u mnogim zemljama. Kako se ispostavilo, Anders Brejvik, koji je izazvao eksploziju i izvršio masovno streljanje zabavljao se igrama, popularnim u celom svetu World of Warcraft i Call of Duty. One su već povučene s polica norveških prodavnica.

Po mišljenju stručnjaka uticaj kompjuterskih igara na ljudsku svest već se odavno može uporediti s uticajem televizije i radija. I malo ko spori da su sižei ovakvih igara često prepuni elemenata nasilja. Između ostalog, scenario američke „pucalice“ Call of Duty: Modern Warfare – 2 („Dug časti: Savremeni rat – 2“) pretpostavlja ubijanje ruskih specijalaca. Ništa manje nije „krvava“ ni igra Postal. Upravo nju je rado igrao 20-godišnji Aleksandar Kopcev, koji je pre pet godina napravio klanicu u moskovskoj sinagogi. Prošle godine u Tuapsi je uhapšen 14-godišnji pubertetlija: on je ubio oca, koji mu je zabranio da provodi vreme igrajući igru „Gotika“.  Oni koji se satima „pale“ na takve igre vrlo lako su u stanju da počine zločin, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ psiholog, akademik RAEN Sergej Ključnikov.

Često agresivne kompjuterske igre brišu granicu između realnog i virtuelnog zločina. I posle igre čoveku je lakše da počini zločin. Okrutnost otupljuje emocije, samilost, stvara refleks nasilničkog ponašanja.

O naklonosti za određene video igre ljudi koji su počinili strašne zločine zna se odavno. Međutim, odluka norveških vlasti da povuku slične programe iz prodaje je verovatno prvi slučaj ove vrste. Govori stručnjak za kompjuterske igre Kiril Aljohin.

Posle pucnjava u američkim školama saznalo se da su zločinci u slobodno vreme slušali hard-rok i igrali igrice o demonima. Međutim, ove igre nisu zabranjene, isto kao ni muzika.

Stručnjak je uveren: besmisleno je zabranjivati. Popularne video igre imaju ogroman auditorijum. Isti ovaj World of Warcraft i Call of Duty igraju milioni ljudi, pa ne izlaze napolje s automatima i ne pucaju u sugrađane. Normalni ljudi emocije izbacuju upravo na kompjuterski ekran. Po rečima Kirila Aljohina, krajem 90-ih godina jedan ruski kompjuterski časopis je izvršio test. Psiholozi su specijalnom aparaturom proveravali u kojoj meri se povećava agresija kod ljudi posle nekoliko sati igre-pucalice Counter-Strike. Ispostavilo se da je rezultat nepredvidiv: agresija igrača je padala do nule. Sa svoje strane, Sergej Ključnikov kaže da ako poklonik kompjuterske igre nije dete, već zreo čovek – to je već svojevrsna „dijagnoza“. „Uspešni odrali ljudi jednostavno nemaju vremena da e bave time,“ konstatuje psiholog. Pritom se on slaže da je teško da će zabrana surovih igara biti efikasna.