Arktik: velike trke

U jednom od poslednjih brojeva nemački Handelsblat citirao je reči ruskog premijera Vladimira Putina, izrečene na regionalnoj konferenciji stranke Jedinstvena Rusija u Jekaterinburgu. Govoreći o planovima osvajanja arktičkih sirovinskih nalazišta, on je između ostalog rekao: Otvoreni smo za dijalog sa našim stranim partnerima, ali strogo i dosledno ćemo braniti svoje interese. Tumačenje datoj izjavi list je dao prilično orignialno: Rusija se sprema za mogući polarni rat.

U čemu Handelsblat vidi moguće ratoborne namere ruskog rukovodstva? Borba za pravo na Arktik nije vezana za neki konkretni biznis-plan, smatra izdanje. Za Moskvu je to pitanje principa, tvrdi ono. To je po rečima lista postalo jasno već u decembru 2007. godine, kada su učesnici ruske ekspedicije postavili na akritčkom dnu titanijumsku kopiju državne zastave. A posebnu zabrinutost izazvalo je nedavno saopštenje komandanta ratne mornarice Rusije admirala Vladimira Visockog o formiranju dve specijalne vojne brigade radi zaštite ruskih interesa u Arktiku u slučaju potrebe.

Danas eksperti prognoziraju da već za 50 godina ovaj region može da postane jedan od glavnih izvora energenata i ključni saobraćajni čvor planete. I oko njega predstoji obziljan geopolitički spor.

Sada što se tiče principa. Četiri od pet arktičkih država su članice NATO-a. Po rečima već pomenutog admirala Vladimira Visockog, postoji niz potvrda da je alijansa označila Arktik kao zonu svojih interesa. Pri čemu. Ove akcije stiču, kako se izjasnio admiral, sistematski i koalicioni karakter. Na primer, kako su saopštile ovih dana naše kolege sa radija Dojče Vele, kanadske oružane snage planiraju da održe ove godine kod obala Bafinove Zemlje manevere pod širfrovanim nazivom Nanuk. Na jeziku starosedelačkih naroda krajnjeg svera Kanade to znači jaki medved.

Preduzimanje mera za jačnje sopstvene odbrambene moći nikako ne znači da Rusija planira da započne neki ledeni pohod na Sever. Nikakve sumnje u to nema, u krajnjoj liniji kod potpredsednika Akademije za geopolitičke probleme Vladimira Anohina.

Zaoštravanja će nesumnjivo biti. Ali naši susedi su narod koji u principu nije agresivan. I čak uz zaoštravanje ili nerazumevanje sve strane će se truditi da svedu stvar na diskusiju, možda sračunatu na decenije.

Anohin ne odriče potrebu donošenja vojnih mera za zaštitu nacionalnih interesa Rusije u Arktiku u slučaju potrebe. A interesi se ne skrivaju. 8. avgusta, na primer, otvorena je međunarodna konferencija Svernim pomorskim putem ka strateškoj stabilnosti i ravnopravnom partnerstvu u Arktiku. Ona se odvija na atomskom brodu Jamal u moru Laptevih i u njoj osim Rusije učestvuju predstavnici SAD, Kanade, Danske, Islanda, Norveške, Švedske i Finske. O stavu Moskve najbolje govori sam naziv konferencije.