Primamljivi svetovi: Ruski Sever u južnom Sočiju

Devetog avgusta, na Međunarodni dan starosedelačkih naroda sveta u Rusiji se prema tradiciji otvara festival Primamljivi svetovi. Etnička Rusija. On je uključen u program Kulturne olimpijade Soči-2014. i zato će započeti u ruskoj prestonici, a 15. avusta će se premestiti na crnomorsku obalu i nastaviti u raznim mestima letovališnog regiona, koja će 2014. primati učesnike zimskih Olimpijskih igara.

Ove godine Primamljivi svetovi se odvijaju po sedmi put, i svake godine broj učesnika se osetno povećava. Sada je projekat objedinio kutlure 40 narodnosti koje žive na Severu Rusije, iza Polarnog kruga, u Sibiru, na Dalekom Istoku. Po mišljenju poznatog glumca pozorišta i filma, jednog od inicijatora održavanja festivala Valentina Smirnickog, perpsektive ove akciej su neiscrpne.

Primamljivi svetovi su lep, dostojan, divan praznik kulture ruskog Severa, govori glumac. Drago mi je što ovaj festival nastavlja da živi, zato što, kako mi se čini, kultura ruskog Severa čuva tanane, duboke i jake veze sa prirodom, sa samim izvorima ljudskog života i upravo u tome je njena velika neprolazna vrednost. Interesovanje za tu kulturu će se sačuvati uvek.

Severne su kuće čujem od jelenske kože, u kojima po tradiciji žive stanovnici tundre Inuiti. Male mobilne radionice Čukča, rezbara kostiju. Kompaktna pomagala za nizanje bisera i vez koja su se sačuvala kod mnogih nomadskih naroda Severa u svakom trenutku mogu da se spakuju i da se krene na put. Za nekoga je to prava egzotika. A za male narode predmeti materijalne kulture koji im pomažu da sačuvaju svoj identitet u savremenom svetu. Između ostalog, na festivalu Primamljivi svetovi predstavljene su kulture naroda koji broje manje od dve hiljade ljudi! A od takve narodnosti kao što su Kereki, na Zemlji je ostalo svega osam predstavnika!

Tradicionalni zanati starosedelačkih naroda ruskog Severa su lov, ribolov, uzgoj jelena. To su i glavne teme folklornih dela. Četrdeset godian bave se proučavanjem tog folklora umetnici ansambla pesama i igara naroda Severa Hejro, koji žive u Krasnojarskom kraju na poluostrvu Tajmir. Naziv ansambla Hejro je uzet iz dolganskog jezika i označava izlazeće sunce. IZmeđu ostalolog, to nije običan izlazak sunca, koji stanovnici umerenih širina vide svakog jutra. To je pojava sunca iznad horizonta posle duge polarne noći od nekoliko meseci. Tako da je to događaj drugog nivoa!

Ansambl Hejro izvodi muzički folklor severnih naroda u autentičnom maniru: igra lako prelazi u pesmu, pretvara se ponekad u pozorišnu scenu, a u muzičku partituru se ulivaju zvuci prirode – šum vetra i talasa, krici ptica, rika zveri. Zasluga umetnika je to što su oni bukvalno vratili iz nebića stari instrument bargan, vrstu drombulja. Nevelika metalna pločica na poseban način prislonjena uz zube koristi se u mnogim kompozicijama ansambla.