Tržišna evrogroznica

Svetska tržišta pokušavaju da pronađu tle pod nogama i da makar za kratko odlože još jedan u niz padova. Međutim, dok investitori ne vide program za spasavanje ekonomije, koji zaista funkcioniše, oni će ulagati novac u takozvene zaštitne aktive – švajcarski franak, jen i zlato, koje se bliži koti od 1800 dolara za trojsku uncu. Situaciju pogoršavaju glasine o mogućem opadanju rejtinga Francuske i već se sasvim realni razgovori vode o ozbiljnim problemima u banci Societe Generale. Većina stručnjaka se slaže u mišljenju: kriza je zasad odložena, ali tromost političkih i finansijskih vlasti, ne samo u SAD, već i u drugim zemljama preti da se pretvori u novu katastrofu, čak i ako se to ne desi u kratkoročnoj perspektivi.

Jedan od lidera u padovima u Evropi postao je francuski berzanski indeks. Kao povod su poslužile nezvanične informacije o tome da za SAD može biti smanjen rejting Francuske. I Premda su Standard & Poor's,  Moody's i Fitch prilično brzo reagovali i potvrdili da rejting ostaje na najvišem nivou, analitičari izražavaju bojazan da zemlja može imati dužničke probleme. Jer upravo su francuske banke Societe Generale i BNP Paribas najveći vlasnici grčkih državnih obligacija. I ne radi se samo o ekonomskim pogrešnim računicama. Poljski ekonomista i političar Lešek Balcerovič, kojeg neki nazivaju arhitektom poljskog ekonomskog čuda, uveren je da je svet zapao u sistemsku krizu.

Mislim da je glavni uzrok u greškama ekonomskih politika niza zemalja, koje su dovele do izvanrednih budžetskih troškova. Drugim rečima, do izuzetno brzog fiskalnog rasta ili kreditskog buma. Međutim, na smenu bumu došlo je do opadanja. Mislim da su neke strategije antikriznog upravljanja takođe izazvale niz problema. Imam u vidu veliki deficit budžeta u SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama.

Naravno, eksperti se slažu u mišljenju da ono što se danas dešava malo liči na krizu iz 2008. godine. Ipak, ne treba govoriti o tome da će se situacija brzo normalizovati, smatra Lešek Balcerovič.

Ne verujem da postoje neke čudotvorne mere koje će dati rezultat istog časa. Kao što je, na primer, povećanje rashoda uz ukupni budžetski deficit ili to što Centralne banke uvode niske kamatne stope. Iskustvo poslednjih godina je pokazalo da je kratkovremeno stimulisanje ekonomskog rasta malo efikasno i da izaziva velike troškove. Slične mere samo povećavaju državni dug. Mislim da će u ovom slučaju rešenje problema predstavljati fiskalne reforme u zemljama s prevelikim deficitom i državnim dugom, na primer, u Italiji. Kao i strukturne reforme: deregulacija i depolitizacija ekonomije, kao u slučaju s Grčkom. Tako da ne vidim mere koje bi dale brz rezultat, a ako one i postoje, njihov potencijal je već iscrpljen zbog velikih troškova.

U međuvremenu, neki analitičari porede sve mere za izlazak iz krize s „pokušajem da se zalepi flaster na duboku ranu“. Ako ne ojačaju evropske banke, pod pretnjom neće biti samo evro, već i budućnost EU. Stručnjaci finansijske grupe HSBC smatraju da Evropska unija može ponoviti sudbinu SSSR. I evro će tada krenuti putem sovjetske rublje – odnosno prema krahu.