Novoj Rusiji su potrebni inženjeri

U centar reformi u obrazovanju treba staviti profesora, a u školima postaviti akcenat na proučavanje prirodnih nauka. Po mišljenju stručnjaka, ova dva pravca treba da postanu osnova za usavršavanje obrazovanja u modernoj Rusiji.

60-ih godina proteklog veka mnogi maturanti su sanjali o tome da postanu fizičari, a ne liričari. U prvih deset prestižnih profesija osim romantičnih „kosmonaut“ ili „pilot“ ulazili su fizičari, inženjeri, konstruktori. Omiljeni junak filmova ovih godina je bio mladić s futrolom za crteže ili devojka, koja nadahuto radi na crtećem priboru u konstruktorskom birou. Međutim, počevši od 80-ih godina vektor interesovanja maturanata se premestio u oblast društvenih nauka. I u prvi plan su izbile profesije novinara, ekonomiste, pravnika. Ove struke još uvek ostaju najprivlačnije za one koji se upisuju na fakultete.I škole se usmeravaju na školovanje društvenih profila. Međutim, Rusiji danas nedostaju inženjeri. Zadatak reformisanja školskog obrazovanja, smatra predsednik Sveruskog pedagoškog sabranja Valentina Ivanova, sastoji se u tome da se ono približi zahtevima poslodavca.

Problem se danas sastoji u tome da se omladina usmeri prema prirodno-naučnom ciklusu. Tim pre što govorimo o inovacionom razvoju. A inovacije su pre svega u tehnici, u mašinama, u industrijalizaciji, u novom obliku naših fabrika. U tome je budućnost, i to je izazov, koji ekonomija danas postavlja pred školu.

U odgovoru na ovaj izazov treba da pomogne prelazak na nove standarde obrazovanja, uvereni su stručnjaci. A to su i moderna školska oprema i bibliotečki fondovi, i pristup obrazovnim resursima. Nove zahteve treba postaviti i pred fakultete. Kao prvo, oni treba da odgovaraju međunarodnim standardima, a kao drugo, treba da uzimaju u obzir realije današnjice, ističe direktor Instituta za razvoj obrazovanja Više ekonomske škole Irina Abankina. Po njenom mišljenju, nacrt Federalnog zakona o obrazovanju u Rusiji, koji je predat na razmatranje, ispunjava ove zahteve. Dokument akumulira sve inicijative, koje se tiču sfere obrazovanja. I u njemu se najveća pažnja posvećuje pedagozima, jer od njih zavisi da li će se u Rusiji pojaviti novi Koroljovi, Tupoljevi ili Iljušini. Razume se, i nastavnici i predavači na fakultetima treba da dobiju dostojnu platu i penziju. Pritom se predlaže da se za osnovu plate uzmu pokazatelji kvaliteta rada, njegov rezultat, kaže Irina Abankina.

U tački članka, koji reguliše garancije nivoa ličnog dohotka kaže se da plaćamo kvalitet i intenzitet rada. Sva zvanja i nagrade se računaju. Međutim, postoji povezanost između plaćanja, rezultata i kvaliteta. Ovo je direktno vezano za reformu u oblasti obrazovanja, u kojoj je kvalitet uzet kao temelj i u kojem obrazovne organizacije rade u cilju dostizanja ovog kvaliteta.

Socijalna orijentisanost i odaziv na potrebe ekonomije, koji su uzeti kao temelj nacrta zakona „O obrazovanju“ jesu dva kita, na koja će se oslanjati obrazovne reforme u Rusiji.