Duševnost peterburških „dijaloga“

U Sankt-Peterburgu počinje s radom H Međunarodni bijenale moderne umetnosti „Dijalozi“ (26. avgusta – 4. septembra). Najveći izložbeni centar grada – „Manjež“, stavljen je na raspolaganje 150 umetnika iz 22 zemlje.

Peterburški bijenale je najstariji u Rusiji. On postoji od 1993. godine, obnavljajući svake druge godine dijalog između predstavnika aktuelne umetnosti iz različitih zemalja i peterburških gledalaca. A publika u Peterburgu je specifična. Ona voli slikarstvo, vaspitana je na remek-delima klasične arhitekture i s izvesnim oprezom se odnosi prema „izmotancijama“, koje sebi dozvoljavaju savremeni autori. Tako da po rečima stalnog koordinatora bijenala Larise Skobkine, nije važno samo izabrati dostojna dela, već ih treba zgodno i taktično predstaviti gledaocima.

Naravno, više razmišljamo o gledaocu, zato što se mnogi umetnici, koji učestvuju na bijenalu već poznaju, - tvrdi koordinator. – Razume se, za gledaoca je vrlo težak zadatak da se snađe u ovakvom materijalu. Zato se orijentišemo na tematski raspored radova ili se trudimo da poređamo eksponate po plastici, po odeljenjima, koji su lako prepoznatljivi. I dobija se svojevrsna „istorija umetnosti“, tako se rešava ekspozicija.

Peterburški bijenale se smatra najviše koncepcijskim od svih koji postoje na svetu. Ovde se nikad ne objavljuje takozvana tema, koju umetnici treba da razviju, kao što se, na primer, to radi u Veneciji ili u Moskvi. Ovde se ne oduševljavaju najnovijim tehnologijama i žanrovima, premda naravno, ima video arta i performansa – uostalom, oni više ne spadaju u najnovije pronalaske. Za ljubitelje umetničkog „ekstrema“, za posebno napredne gledaoce u Peterburgu se specijalno održava Međunarodni festival eksperimentalne umetnosti i performansa. A bijenale „Dijalozi“ mnogi čak optužuju za staromodnost. Zaista, smatra koordinator izložbe Jelena Voinova, bijenale je više orijentisan na konzervativce.

Ne želim da budem patetična, - kaže Jelena Voinova, - ali ipak u našem bijenalu postoji izvesna duševnost, izvestan osećaj za retro. Na primer, kod nas ima mnogo više slikarstva, koje u Evropi gubi svoj značaj kao metoda umetničke komunikacije i sve više postaje enterijerski momenat.

Ove godine je najveći projekat Peterburškog bijenala „Moderna umetnost iz Saksonije“. To je čitava izložba u izložbi, koja predstavlja svu raznovrsnost žanrova, u kojima rade predstavnici evropski poznate saksonske škole – nekadašnji studenti Akademije umetnosti iz Lajpciga i Drezdena. Norveški muzej „Vigeland“ iz Osla predstavlja konceptualni projekat „Komplikovana jednostavnost“ posvećen ruskim avangardnim slikarima Kazimiru Maljeviču i Aleksandru Rodčenku.  Norveški umetnici se još uvek oduševljavaju onim što su pronašli ovi ruski majstori s početka HH veka i pokušavaju da ih pretoče u svoja dela, koristeći savremene tehnologije. Posebno mesto na bijenalu zauzima ekspozicija slovačke grafike. Učenici poznatog slovačkog umetnika Albina Brunovskog pokazuju sjajno vladanje tehnikom linogravure, oforta, akvatinta. Njihove izložbe su popularne u Evropi. Ipak, hit bijenala će očigledno biti poljski fotoprojekat „365 drveta“. Mlada umetnica Sesilija Malik fotografiše sebe u parkovima i šumama ne samo s drvećem u pozadini, već i penjući se na njihove vrhove s vrlo velikim rizikom.