Vikiliks: resetovanje

Bikiliks je prouzrokovao novu senzaciju. Skandalozni sajt Džulijana Asanža, čija je popularnost primetno opala poslednjih meseci, objavio je  još jedan niz dokumenata američkog Stejt departmenta. Jedan njihov deo je poverljiv, on je povezan sa odnosima Rusije sa bliskim susedima i Evropom.

Ovog puta su Džulijan Asanž i njegovi drugovi uspostavili rekord, objavivši 100 hiljada telegrama ambasada SAD po čitavom svetu. Sudeći po depešama diplomata, Amerika i dalje izražava nezadovoljstvo zbog monopola Rusije na evropskom tržištu energenata. Recimo, 2009. godine je potpredsdenik SAD Džo Bajden  u vreme posete Češkoj  rekao da bi Evropa mogla da manje zavisi od Moskve, ako nađe alternativne izvore dobavljanja energenata. U objavljenom na sajtu pismu se navode Bajdenove reči da države Evrope ne osećaju opasnost, kada jedna zemlja lako može da zatvori slavinu. On je pozvao da se ne dopusti ruski energetski monopol u EU.

U drugoj poslanici se govori o širenju uticaja Kremlja na prostoru ZND i, između ostalog, u Ukrajini. Suprotno tome je Vašington pomagao Kijevu da diverzifikukje isporuke energenata radi smanjenja zavisnosti od Rusije. Naprimer, SAD su tobože utrošile 380 miliona dolara radi razvoja nuklearne grane Ukrajine, koja danas potpuno zavisi od ruskog nuklearnog goriva.

Još jedan dokument je posvećen Carinskom savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana. U njemu se kaže da je stvaranje takvog organa postalo sredstvo pritiska Moskve na Astanu, a članstvo u njemu će otežati učlanjivanje Kazahstana u STO.

Odsutnost ubedljivog demantovanja u vezi sa originalnošću tih dokumenata svedoči da su verodostojni. Takvo mišlenje je izneo ekspert Instituta SAD i Kanade Vladimir Batjuk.

Nova grupa dokumenata odgovara američkoj politici izolacije Rusije, potkopavanju njenog uticaja na postsovjetskom prostoru. Ta politika nije rezultat savremene realnosti, već  američkog trijumfalizma posle završetka hladnog rata. Tada su Rusiju tretirali kao  zemlju, koja je izgubila rat, te su postupalji s njom u skladu sa time.  Današnje akcije američkih diplomata nisu  za Moskvu tajna, ona ne gaji iluzije u vezi sa time.

Ekspert dodaje da nove publikacije WikiLeaks neće stvoriti probleme za rusko-američke odnose.

Nismo saveznici. U najboljem slučaju smo partneri u nekim pitanjima međunarodnog života. U drugim pitanjima smo konkurenti. Takve izjave američkih zvaničnika odgovaraju tim realnostima rusko-američkih odnosa. Između ostalog,  ni pređašnja objavljivanja dokumenata WikiLeaks nisu na njih uticala.

Podsetimo, u decembru 2010. godine predsednik Dmitrij Medvedev je u intervjuu rukovodiocima federalnih TV kanala rekao da publikacije sajta mogu da utiču na odnose SAD s drugim zemljama. Izjave  diplomata u njihovim poslanicama ruski lider je nazvao minutom slave za koji svako ima pravo. Šef MIP Sergej Lavrov je takođe slikovito nazvao  ambasadorske depeše zabavnom čitankom, dodavši da će  u realnoj politici  Moskva uzimati u obzir konkretnee akcije Vašingtona.  Dakle, izgleda, da će nova informativna bomba Džulijana Asanža pre svega postati njegov lični minut slave i pokušaj da vrati pažnju publike tom resursu. Popularnost je u svetskoj mreži WikiLeaks stekao 2010. godine, kada je objavio dokumente Stejt departmenta o naličju operacija SAD u Avganistanu i Iraku. Prema podacima medija,  resurs je raspolagao sa 250 hiljada dokumenata, koje je objavljivao u manjim količinama.