Haški tribunal se budi zbog Mladićevog intervjua

Intervju sa Ratkom Mladićem, koji je osumnjičen za navodne ratne zločine, a koji je  RT  objavila pre dve nedelje, izgleda da je vest ne samo za javnost, već i za jedan međunarodni organ koji bi  trebalo da bude najviše svestan stvari koje su se dešavale tokom rata na Balkanu - Haški tribunal.­

U najmanju ruku,  to je ono što RT zaključuje iz istrage o intervjuu i kako je RT došla u posed  ovog intervjua,  a po nalogu krivičnog istražitelja Tribunala.

RT će naravno, u interesu pravde, sarađivati sa istragom, mada činjenica da je takav važan deo dokaza nedostajao u  materijalima Tribunala je donekle iznenađujuća, pogotovo što intervju datira iz 1995. i što ga je napravio jedan  zapadni TV kanal .
Intervju sa Mladićem, bivšim generalom  Vojske Jugoslavije, a kasnije i  Vojske Republike Srpske, je snimljen nedugo nakon navodnog masakra u Srebrenici, a što je Tribunal definisao kao genocid. U njemu je Mladić izneo nekoliko ozbiljnih optužbi protiv mirovnih snaga UN-a.

"Umesto da razoružaju muslimanske formacije, kako su preuzele obavezu ... snage Ujedinjenih nacija su pretvorile te zaštićene zone  u terorističke i fundamentalističke baze, koje su vršili napade prema našim selima i gradovima ", rekao je Mladić.

General je  takođe optužio UN za krijumčarenje oružja u navodno demilitarizovanu zonu.

"Ponekad su čak  koristili helikoptere za vazdušni transport oružja iz Irana i drugih ubojnih sredstava. Takav jedan helikopter smo prije dva-tri meseca oborili u rejonu Žepe ", rekao je on.

Mladiću, koji je uhapšen u maju 2011, se sudi u Hagu za ovu epizodu i druge navodne ratne zločine. On je posednji istaknuti srbski lider koji treba da se suoči sa ovom sudbinom. Poslednji jugoslovenski predsednik Slobodan Milosević  je pet godina sedeo u optuženičkoj klupi,  pre nego što je umro u pritvoru Tribunala, dok se predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću sudi u Hagu od  njegovog hapšenja 2008. godine.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osnovan je 1993, kada se još nije nazirao kraj nizu krvavih oružanih sukoba na Balkanu. Savet bezbednosti UN je formirao organ da procesuira najteže zločine počinjene od strane svih zaraćenih strana.

Tokom 18 godina svog postojanja Tribunal je izazvao mnogo kritika. Suočio se i sa tvrdnjama o pristrasnosti, koje se zasnivaju na činjenici da je skoro 70% podignutih optužnica izdato protiv Srba. Njegovi najžešći kritičari nazivaju Tribunal politički šou, a ne sud prava.

Neke od presuda MKSJ-a se smatraju  začuđujuće blagim, kao što je to bio slučaj sa bosanskim vojnim komandantom Naserom Orićem, kome je suđeno za napade na srbska sela i mučenje zatvorenika, i osuđen je na samo dve godine, a onda, po žalbi,  potpuno oslobođen svih optužbi.

Tu je i kritika zbog nedostatka volje MKSJ-a da istraži zločine počinjene od strane ne-Srba. Najviše se pisalo o optužbama za trgovinu organima koji su uzeti od otetih Srba, za vreme i neposredno nakon rata na Kosovu. UN je istraživao ovaj zločin još 2004, ali se o tome nije dovoljno pisalo sve do 2008, kada je bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte objavila knjigu o njima.

Uopštenije, neki tvrde, aktivnosti Tribunala nisu služile interesima pomirenja na Balkanu. I Srbi i Hrvati ga, podjednako, gledaju sa podozrenjem, i sumnjaju u integritet Tribunala, a njegove odluke nazivaju pristrasnim, iako u slučajevima kada su uključene obe strane, pravac navodne pristrasnosti bi često bio suprotan, u zavisnosti od toga sa kojom razgovarate