Crnomorski apetiti EU

Evropski parlament namerava da preduzme hitne mere u odnosu na Crno more. Juče je glasao za rezoluciju koja ima za cilj zaštitu ribnih resursa u akvatoriji mora. Brisel već nekoliko godina pokušava da ojača svoju ulogu u regionu. U tu svrhu je u januaru donesena specijalna Crnomorska strategija EU. Ipak prioritet u tom pitanju se daje zemljama takozvanog Istočnog partnerstva. Moskva zakonski protestuje protiv toga.

U rezoluciji Evropskog parlamenta se govori između ostalog o tome da ako EU ne preduzme hitne mere u odnosu na ribolov i zaštitu ekosistema Crnog mora, ono će „uskoro postati mrtvo“. Prema specijalnoj strategiji akvatorija mora ima „stratešku važnost za EU“, i ono je „delom evropsko unutrašnje more i geografski je pretežno evropsko“. Ovakav stav treba da dozvoli EU da se meša u sudbinu regiona, koji je malo povezan sa EU, ispričao je u intervjuu Glasu Rusije zamenik predsednika komiteta Državne dume za međunarodne poslove Andrej Klimov:

Više puta smo obraćali pažnju Evropskog parlamenta na to da je Crno more zajedničko za mnoge države. Deo njih jesu članice EU, deo – nisu. Sve zemlje crnomorskog regiona su suverene države i imaju pravo da grade svoju politiku ne obraćajući posebnu pažnju na briselske činovnike. Čak i Turska koja ima želju da postane članica EU verovatno će izabrati sopstvenu politiku. A šta reći o Rusiji? I u ovom slučaju EU ne može da diriguje u procesu. Jer već postoje organizacije koje imaju zadatak da rešavaju zajedničke probleme ovog regiona.

Radi se o Organizaciji Crnomorske ekonomske saradnje, u kojoj je učlanjeno 12 država. Dogovor o saradnji je potpisan u junu 1992.godine. A sama organizacija se pojavila 1999. I upravo ona je taj organ koji radi na rešavanju zadataka za razvoj regiona. Ipak Brisel se pravi da to ne vidi, govori rukovodilac Centra za izučavanje zemalja Sredozemnog i Crnog mora Institua za Evropu RAN Ala Jazikova:

Organizacija će dogodine proslaviti 20 godina postojanja. Rusija i Turska su osnivači, a EU posmatrač. I pored svih pokušaja Rusije da uspostavi saradnju između Organizacije Crnomoske ekonomske saradnje i EU, uspeha nema. I kada je EU predložila program „Crnomorska sinergija“, koji je bio adresovan i Rusiji, stekao se utisak da Unija nema nameru da gradi ravnopravne odnose.

Crnomorska strategija EU bavi se ne toliko ekološkim aspektima, koliko, kako se kaže, „rešavanjem problema okupiranih teritorija (Abhazije i Južne Osetije)“, zaštitom čovekovih prava u regionu, principima demokratije, ekonomskom i energetskom saradnjom. Strategija je u stvari paravan za nametanje svojih interesa, posebno kada je u pitanju energetska sfera, uverena na Ala Jazikova.