Sergej Jurski: Crnogorska zemlja puna svih mogućih starina

U Crnoj Gori je ove nedelje održan filmski festival „Dani ruskog filma“. Filmski epos „Varljivo sunce-2. Citadela“, animirana priča o četvoronožnim  junacima sovjetske kosmonautike „Zvezdani psi: Belka i Strelka“, fantazija za poštovaoce poezije „Soba i po, ili sentimentalno putovanje u domovinu“ – jesu samo neki od filmova koji su prikazani crnogorskoj publici. Nosilac glavne uloge u filmu „Soba i po…“, narodni umetnik RSFSR Sergej Jurski:

Festivalski život je skoro isti: to su izrazi međusobne ljubavi, zatim „poljupci“, a onda prikazivanje filmova. Što se tiče komunikacije, ona je bila uspešna. Kad je reč o filmovima, našim ljudima koji žive u Crnoj Gori je sve potpuno jasno. A Crnogorcima je predstojao ozbiljan trud. Recimo, u našem filmu posvećenom pesniku Josifu Brodskom postoji ogroman broj titlova. To je slovesni, razgovorni, rekao bih filološki film. Zato su naši nastupi imali za zadatak da usmere gledaoca na određenu talasnu dužinu, da ga pripreme za to da predstoji ispitivanje njegove pažnje. Ali i to je korisno.

Prvi put sam u Crnoj Gori, ali sam u toku ovih dana mnogo toga stigao da saznam, - podelio je s nama svoje utiske iz Bara Sergej Jurski:

Sad znam maslinu koja stoji kao delija, prošarana od vremena – jer ima dve i po hiljade godina. Osim toga, posetili smo muzej iskopina koji se osniva. I ono što sam video potvrdilo je moje pretpostavke: crnogorska zemlja je puna svih mogućih starina. Ne radi se samo o hiljadama novčića koje su arheolozi pronašli. Na kraju krajeva, novčići su sitna stvar. Pre svega – oružje, hladno i vatreno. Takve stvari je čoveku pomalo dosadno da gleda u tišini muzeja iza stakala. A ovde ovi predmeti starine još nisu sortirani i video sam da je Crna Gora zemlja čija je istorija povezana s neprekidnim ratovima i samoodbranom. A sad se može podići pogled i mogu se videti planine. Mnogo sam planina video u svom životu. Ove su posebne. One ostavljaju vrlo strog i privlačan utisak. Nisam imao snage da se penjem na njih, ipak mi ovde radimo i svakodnevno nastupamo. A videti ih znači osokoliti oči. A onda ih umiriti okrenuvši se prema moru. Priča se more u septembru odavno nije bilo tako toplo.