Ubistvo Rabanija stavilo Avganistan na rub raskola

U glavnom gradu Avganistana Kabulu izvršeno je još jedno surovo ubistvo jednog od predstavnika više političke elite, Tadžika po narodnosti, Burhanudina Rabanija. Taj je političar bio na čelu Višeg saveta mira i odgovarao za mirovne pregovore s pokretom Taliban.

Atentat na Rabanija je izvršen u njegovoj kabulskoj kući surovo i sračunato. Ubili su ga ljudi, koje je on dobro poznavao i imao prema njima poverenje. To su bili  najpoverljiviji izaslanici Talibana Mohamad Masum i Vahid Jar. S njima je Rabani davno vodio pregovore, te nije imao povod da posumnja u njihove namere. Ubistvo Rabanija je slično likvidaciji njegovog saradnika, takođe Tadžika Ahmad Šaha Masuda. 9. septembra 2001. godine komandant snaga Severne alijanse Masud je takođe poginuo od eksplozije bombe, koju su aktivirala dva talibana,  došla  radi susreta s njim. Ubice su se prerušile u novinare, a eksploziv  stavili u TV kameru. Podsetimo, tada je Rusija aktivno i zvanično podržala Severnu alijansu pruživši joj pomoć kao međunarodno priznatoj vladi Avganistana. Snage   Masuda su oslobađale teritoriju zemlje od talibana. Inače, mnogi nalaze u njegovom ubistvu američki trag.  Severna alijansa nije odgovarala Vašingtonu, jer je sarađivala s Moskvom. Karakteristično je da je atentat izvršen dva dana pre napada na kule-blizance u Nju-Jorku.

Predstavnici pokreta Taliban, koji su preuzeli odgovornost za ubistvo Rabanija, priznali su da su spremali atentat užurbano. Njihov je zadatak bio da steknu poverenje bivšeg  predsednika i njegove okoline. Što više, talibani su obećali da taj napad nije poslednji, te će ta grupacija uništavati ljude upravo takvog nivoa.

Pre atentata na Rabanija su talibani izvršili niz ubistava visokih činovnika. Njihove žrtve su guverner provincije Kunduz Muhammed Omar, šef Kunduske policije Abdul Rahman Sajedheli, šef policije  Severnog Avganistana general Daud Daud i rođeni brat predsednika Hamida Karzaja. To nije pun spisak ljudi koje planski uništava taliban.

Međutim, smrt Rabanija može da ima velike posledice. U Avganistanu može da ponovo počne  krvavi građanski rat, jer mnogi u zemlji smatraju da su pregovori s talibanima propali.

Iza atentata na Rabanija stoje nepomirljivi talibani. Za sada većinu imaju baš takvi. Njihov cilj je zaplašivanje civila i odvajanje svojih umerenih pristalica od mirovnog dijaloga sa vlastima, - smatra  zamenik direktora Instituta orijentalistike Vjačeslav Belokrinicki.

To je napad na samu ideju pregovora. Rabani nije bio osoba koja bi značila nešto samostalno u tom procesu. Njega je imenovao predsednik Karzaj. To je praktično napad na  samu vladu Karzaja, lpanove SAD za povlačenje snaga.

Moguće je različito oceniti delatnost Rabanija. Profesor-teolog, on je 1980-ih godina bio na čelu odreda od 20 hiljada ljudi koji je ratovao protiv sovjetskih snaga. Zatim je počeo borbu protiv talibana, čiji su pokret u velikoj meri pomagale stvoriti SAD. U poslednje vreme je Rabani pokušao da nađe s talibanima zajednički jezik radi uspostavlanja mira jer nije bio ravnodušan prema sudbini naroda Avganistana.