Spremni za dijalog

U Arhangelsku je otvoren Drugi međunarodni forum „Arktik – teritorija dijaloga“. Učesnici na njemu – a to su s predstavnici preko 20 zemalja – usmereni su na međunarodnu saradnju u severnom regionu i spremni su da to potvrde konkretnim delima.

Upravo Arhangelsk se naziva „kapijom Arktika“ i upravo u istoimenoj oblasti, nekadašnjoj guberniji, rođen je prvi ruski naučnik-istraživač prirode, poznati enciklopedista, osnivač Moskovskog univerziteta Mihail Vasiljevič Lomonosov. I upravo Pomorci – severni narodi jugozapadne i jugoistočne obale Belog mora su prvi prošli severnim morskim putevima do Sibira i Aljaske.

Uostalom, danas interesovanje za Arktik nije istorijsko već ekonomsko. To je teritorija severno od polarnog kruga, koja se prostire na 21 milion kvadrata. Potencijalno to je 90 milijardi barela nafte i 47,3 biliona kubnih metara gasa. Arktičkim zemljama predstoji mnogo rada na istraživanju i eksploataciji nalazišta na svom kontinentalnom delu. I paralelno predstoji rešavanje podjednako velikog zadatka njihovog transporta. Odluka se nalazi na površini – na površini Arktika. To je Severni morski put – najkraća trasa između tržišta Evrope i ATR. Ove mogućnosti se ne mogu koristiti, istakao je predsednik Ruskog geografskod društva, ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu.

Arktik se nalazio po strani od osnovnih pravaca razvoja ljudske civilizacije stolećima. Danas se situacija menja. Najbogatiji prirodni resursi, jedinstvene geografske osobenosti, kolosalne perspektive razvoja saobraćaja – sve to može da pomogne rešavanju aktuelnih problema u regionu. Ovde se otvaraju najšire mogućnosti za međunarodnu saradnju i njih treba aktivno iskoristiti. Mi se zalažemo za zajedničke aktivnosti u istraživanju i osvajanju Arktika i spremni smo to da potvrdimo konkretnim delima.

Rusija je najveća arktička zemlja. 18% teritorije i 85% ruskog kopna otpada na Arktik. Eksploatacija nafte na arktičkim nalazištima zauzima samo 3 zemlje, kaže potpredsednik RAN Nikolaj Laverov.

Trenutno se eksploatacija nafte vrši samo u 3 zemlje – na 11 morskih arktičkih nalazišta: na severnim padinama Aljaske, u Norveškom sektoru Barencovog mora i u Karskom moru. Najveće nalazište po rezervama ugljovodonika koje se iz njega dobijaju jeste rusko nalazište – to je 460 milijardi kubnih metara gasa i oko 25 miliona tona kondenzata. Ruska eksploatacija ugljovodonika premašuje ukupnu eksploataciju ugljovodonika na kopnu arktičkog basena svih zemalja za otprilike 3 puta.

Međutim, bez infrastrukture se ne može u potpunosti govoriti o arktičkim povoljnostima. Pre svega – to je železnički saobraćaj. Jedan od projekata je železnička pruga „Belkomur“ (Belo more – Komi – Ural), koja će spojiti regione Sibira i Urala s lukama u Arhangelsku i Murmansku. Planirana dužina je 1252 km, od toga treba sagraditi 712 km, ostali deo su već postojeće deonice koje pripadaju Ruskim železnicama.

Ovaj projekat će takođe biti razmotren na forumu. Njegovi učesnici – kako ruski, tako i inostrani – često se u svojim izlaganjima obraćaju Lomonosovu ističući da se mnoge njegove prognoze ostvaruju na naše oči. „Ruska moć će rasti od Sibira, Severnog mora. Između ostalog, Severni okean je prostrano polje gde može da se poveća ruska slava, sjedinjena s neviđenom korišću kroz uvođenje istočno-sibirske pomorske plovidbe,“ glase njegove znamenite reči. Danas one odjekuju u celom svetu.