Da li Bugarska treba da se žali na EU?

Odluka da se Bugarska i Rumunija ostave van šengenske zone, koju su u Briselu doneli ministri unutrašnjih poslova zemalja-članica Evropske unije još više je zaoštrila situaciju u redovima ove organizacije. Ministar unutrašnjih poslova Poljske, koja predsedava u EU Jerži Miler (Jerzy Miller) optužio je niz svojih kolega za „kršenje datih obećanja“. A njegov bugarski kolega i vice-premijer Cvetan Cvetanov izjavio je na nacionalnom radiju da su Holandija i Finska blokirale zahtev Sofije i Bukurešta „na osnovu apstraktnih argumenata“. Temu će nastaviti analitičar Pjotr Iskenderov.

Nema sumnje da će odluka Brisela zaoštriti političke debate u Bugarskoj i Rumuniji. Tim pre što bugarske birače sledećeg meseca očekuju verovatno najnapetiji predsednički izbori u toku poslednjih godina. Odbijanje EU da priznaju Sofiju kao „valjanu za Šengen“ daje mnogo bodova „evroskepticima“. Oni osnovano izjavljuju da Bugarska ne treba da računa na ravnopravan odnos prema sebi od strane vodećih zemalja-članica Evropske zajednice i zato treba razvijati strateške odnose i s drugim partnerima - uključujući i Rusiju. Njihovi oponenti tvrde da je čitava stvar u „bugarofobiji“ holandskih i finskih radikala.

Međutim, problem s Bugarskom i Rumunijom je mnogo veći od antiimigracione retorike holandske Partije slobode ili „Istinskih Finaca“. Radi se o tome što Evropljani ne žele da otvaraju svoja vrata došljacima iz zemalja koje još uvek nisu rešile sopstvene probleme. Osim toga, kako je podvukao ministar unutrašnjih poslova Finske Paevi Rjasjanen (Paeivi Raesaenen) „mi nismo sigurni da će ove zemlje biti u stanju da obezbede spoljne granice EU, između ostalog, zbog korupcije“. 

Ozbiljne žalbe na bugarske državne pregaoce u smislu njihove političke „zrelosti“ nemaju samo Evropljani. Čak i SAD, koje su tradicionalno podržavale stupanje Bugarske i Rumunije u evroatlantske strukture, čini se da su ostale bez iluzija u pogledu svojih partnera. Ovo je postalo poznato na osnovu još jednih u nizu dokumenata, koje je objavila organizacija „Vikiliks“ (WikiLeaks) – između ostalog, službenog telegrama ambasadora u Sofiji Nensi MekEldouni (Nancy McEldowney), koji je poslat u maju 2009. godine. U njemu diplomata, koja je kasnije došla na dužnost prve zamenice pomoćnika državnog sekretara za pitanja Evrope i Azije bez okolišanja karakteriše politiku Bugarske u okviru EU kao „unutrašnju političku gužvu“, a samu zemlju kao „nemog potrošača tuđe politike“. Ne samo to, bugarski lideri, po rečima gospođe MekEldauni, „još uvek nemaju predstavu o tome kako funkcioniše Evropska unija“. Uzgred budi rečeno, gorkom ironijom sudbine, Nensi MekEldauni je nagradio bugarski predsednik Georgije Pirvanov (Georgi Parvanov) ordenom „Stara planina“ prvog stepena „za doprinos razvoju bilateralnih odnosa“…

Reč dajemo stručnjaku Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Nadeži Arbatovoj:

Činjenica da se zbog „hladnog rata“ raspao „Istočni blok“ rodila je u mnogim prestonicama zabludu o tome da više ništa ne treba menjati – u Evropi je ionako sve divno. Međutim, svet se promenio i danas vodeće zemlje-članice EU traže nove modele međusobnih odnosa i s Rusijom i s istočnoevropskim državama. I one više ne žele, kao ranije, da otpisuju probleme u Bugarskoj ili Rumuniji kao „teškoće prelaznog perioda“ ili nasleđe „sovjetskog bloka“. Od Bukurešta i Sofije se očekuje i želja, a što je glavno, sposobnost da se igra po zajedničkim pravilima – za koja se pokazalo da oni nisu potpuno spremni.

Kako pišu sofijske novine „Dnevnik“, Bugarska ne isključuje mogućnost sazivanja vanredne sednice Saveta EU s ciljem prevladavanja holandsko-finskog veta. Međutim, čak i ako se to desi sam problem nikud neće nestati. Jer,  ma koliko da to žele Bugari i Rumuni on ipak nije „apstraktan“, već vrlo konkretan.